Tender za Galeniku do kraja godine

Vlada Srbija bi pre toga trebalo da usvoji zaključak o objavljivanju javnog poziva, kaže ona i dodaje da je Agencija do sada, u saradnji sa privatizacionim savetnikom, sprovela sve neophodne procedure, a urađena je i analiza poslovanja preduzeća.

Kecmanova je, međutim, podsetila da strategija privatizacije Galenike nije usvojena i da to nije u domenu Agencije, već u nadležnosti vlade. Iz Agencije za privatizaciju napomenuli su i da je pre mesec dana održan sastanak predstavnika sindikata i menadžmenta preduzeća sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i da su tom prilikom 'usaglašeni stavovi' kako treba da se odvija proces privatizacije tog preduzeća.

Predviđeno je raspisivanje pretkvalifikacionog tendera, gde bi se videlo da li ima zainteresovanih kupaca za kupovinu 100 odsto kapitala Galenika, a zatim bi se išlo i u drugu fazu - raspisivanje tendera i pregovori sa kupcima. Utvrđena je i minimalna cena na iznos od 200 miliona evra, ispod koje to preduzeće neće biti prodato.

Predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Ljubiša Nestorović izjavio je da je taj sindikat protiv većinske privatizacije imajući u vidu strateški značaj farmaceutske industrije Srbije.

On je podsetio i da je firma započela investicioni ciklus i uložila 46,37 miliona evra u izgradnju novog pogona, čije se otvaranje očekuje početkom januara naredne godine, kao i da će se u proizvodni program uložiti oko 25 miliona evra.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da privatizaciji Galenike treba pristupiti obazrivo, ali i sa vidljivom strategijom. On je naveo da je potrebno razjasniti i šta znači raspisivanje pretkvalifikacionog tendera, koji su kriterijumi za izbor kompanija, i upitao se da li je potrebno jasno proceniti vrednosti kapitala kompanije pre početka tog postupka.

Bugarin je podsetio i da ne treba izgubiti iz vida i objektivne okolnosti u kojima farmaceutska industrija u Srbiji posluje - nepostojanje jasne strategije razvoja u toj industriji, mali kreditni potencijali, administrativno kontrolisane cene, a postoji i diskriminacija u poreskoj politici.

Prema njegovim rečima, porez na dodatu vrednost na korišćeni repromaterijal iznosi 18 odsto, a na gotov lek osam odsto. Slično je i sa plaćanjem carine, koja se na uvoz repromaterijala koji se koriste za pravljenje lekova plaća od jedan do pet odsto.