Zašto pumpe imaju iste cene goriva?

Iako na tržištu ima više od deset kompanija koje nude gorivo na svojim pumpama, razlike u ceni nema. Ministarstvo energetike propisalo je maksimalne cene naftnih derivata na domaćim pumpama ali nijedan od naftaša nije spreman da svoju cenu snizi bar za dinar.

Građani plaćaju cenu goriva po kojoj ono izlazi iz rafinerije, NIS-ove koja jedina postoji u Srbiji, plus pet dinara profita vlasnika pumpe i naravno državne namete – akcize i PDV, koji čine oko 60 odsto maloprodajne cene. Kako je mogao da primeti svaki vozač, nijedan pumpadžija nije spreman da cenu snizi bar za dinar i time smanji pomenuti profit od pet dinara.

Mogućnost različitih cena goriva na pumpama dodatno se smanjila jer je zbog neisplativosti čak i Lukoil nedavno odustao od uvoza sirove nafte pa u ovom trenutku svoju naftu u NIS-u prerađuju samo tri firme – T-moil, AD Nafta i Petrobart.

Nebojša Atanacković iz AD Nafte priznaje da svi, uključujući i NIS, gorivo dostavljaju pumpama po maksimalnoj ceni koju je dozvolilo resorno Ministarstvo, bez obzira na to koliko su platili sirovu naftu. On kaže da ujednačena cena na svim pumpama u Srbiji nije stvar internog dogovora već rezultat ekonomske računice.

"Već četiri godine je određeno da razlika neto cene koja se plati NIS-u i koliko je cena na pumpi je 5 dinara. To je bruto cena. Recimo ako neko vozi dizel ili benzin za Leskovac njega grdno košta putarina, prevoz kamionom i ekološka taksta u Pančevu. Tako da njemu ostaje samo 3,5 dinara od te litre goriva. Znači potrebno je uložiti 100 dinara da bi se zaradilo 3,5, a treba platiti i ljude na pumpi. Dakle taj kolač na pumpama ljudima se čini da je velik, a ustvari je vrlo tanak", objašnjava Atanacković.

I sadašnja maksimalna cena benzina ne donosi veliku dobit privatnim naftašima, smatra se Aleksandar Mileusnić iz Petrobart Avie. On podseća da se već neko vreme od Ministarstva traži izmena formule po kojoj je se određuju cene goriva jer su se u međuvremenu povećali troškovi koje imaju uvoznici.

"Na žalost i sama cena koja se sada određuje, a govorimo o načinu formiranju cene kroz uredbu, preradu iako je visoka, trebala bi da bude još viša. Razlog su fiskalna zahvatanja od same države. U samoj maloprodajnoj ceni benzina akciza je 44 dinara, a kad tome dodate i PDV dobijate učešće države u maloprodajnoj ceni benzina od 60 dinara. U sadašnjim uslovima kada imate ovako visoka zahvatanja države mi ne možemo da imamo jeftin derivat", navodi Mileusnić.

Varijacije u ceni na pumpama sada se mogu videti samo kod evro-dizela koji se više uvozi nego što se kupuje iz NIS-ovih rafinerija i kod tečnog naftnog gasa koji se takođe u većoj meri uvozi. Međutim, Nebojša Atanacković upozorava da niže cene gasa mogu da znače i slabiji kvalitet tog goriva.

"Ukoliko se izbegne deo akcize, ako se primeni nešto što nije akcizna roba pa se ubaci u taj TNG može se dobiti i10 dinara po litru. Na primer ako neko umesto propana stavi neki propilen. Ali to je nešto sasvim drugo. Drugim rečima ako neko prodaje dosta ispod cene, onda je ozbiljna sumnja da nešto nije uredu sa tim derivatom", kaže Atanacković.

Naši sagovornici se slažu da je ključ za uvođenje konkurencije u prodaji naftnih derivata otvaranja tržišta – dolazak novih prerađivača i ukidanje monopola na uvoz koji pripada NIS-u.

Na obe stvari će, međutim morati da se sačeka jer se izgradnja nove rafinerije kod Smedereva tek najavljuje dok se Vlada Srbije, pri prodaji NIS-a, obavezala da će Rusi imati monopl u uvozu sve do 1. januara 2011.