Sutra potpis na energetski sporazum

Cvetković je kazao da će Srbija i Rusija potpisati jedan krovni sporazum, koji će sadržati političke garancije da će Srbija dobiti gasovod preko svoje teritorije i završetak izgradnje skladišta gasa Banatski Dvor. Iza tih garancija, za koje je ocenio da nisu male, biće predsednik ruske vlade i predsednik Rusije Vladimir Putin i Dmitri Medvedev.

Na pitanje da li je Srbija uspela da u pregovorima zaštiti svoje interese i uz podsećanje da je predsednik Srbije Boris Tadić ranije kazao da Srbija traži finansijske i pravne garancije za realizaciju celog sporazuma, Cvetković je naveo da za sada Srbija nema takve garancije, ali da ih očekuje u roku od dve godine.

"Imamo političke garancije dva predsednika Putina i Medvedeva, koji su založili svoj lični i politički kredibilitet. Nije finansijska garancija i mi zakonski gledano ne bi mogli da naplatimo garancije ukoliko do realizacije sporazuma. Međutim, malo je verovatno da će dva takva državnika pogaziti ono što su obećali", objasnio je premijer.

Cvetković je naveo da treba imati u vidu da je vrednost naftnih kompanija u regionu, pa tako i NIS-a, od polovine godine smanjena na trećinu zbog velikog pada cene nafte i da u tom smislu uslovi prodaje NIS-a koji možda nisu bili tako povoljni na početku pregovora, sada mnogo bolji.

On je podsetio da je u početku ugovor o prodaji srpske naftne kompanije bio na granici isplativosti, po računicama srpske vlade, ali da je enrgetski sporazum u celini jako povoljan. U međuvrmenu su se stvari promenile. Predsednik vlade je ocenio da je bio loš potez vicepremijera i šefa pregovaračkog tima Mlađana Dinkića, koji je u sred pregovora izneo da nije postignut dogovor o investicijama, monopolu i ekološkoj zaštiti, ali i dodao da se tek sada vidi koliko je veliki pomak u pregvorima napravljen.

Ugovor je parafiran u ponedeljak na osnovu međudržavnog energetskog sporazuma između Srbije i Rusije, a srpska strana je, prema rečima člana pregovaračkog tima Dušana Bajatovića, uspela da izdejstvuje da investicije budu 10 odsto veće od prvobitnih pola milijarde evra.

Šef srpskog pregovaračkog tima Borko Stefanović za B92 tvrdi da će investicije u NIS biti obezbeđene iz kredita Gaspromnjefta i ističe da NIS neće zbog ulaganja biti kreditno opterećen.

On je kazao da su u pregovorima obezbeđene pogodnosti za srpsku stranu, koje se pre svega odnose na prava radnika i socijalni program koji će iznositi 750 evra po godini radnog staža, a ruska kompanija se obavezala da neće biti otpuštanja do 2012. godine.

Da je u pregovorima o prodaji NIS-a Gaspromu, srpska strana uspela da se izbori za povoljnije uslove sporazuma, prenela je ruska agencija Itar tas.

Tako se navodi da će investicije u NIS biti povećane sa 500 na 550 miliona evra, kao i to da Rusi neće moći da računaju na monopol u proizvodnji nafte do 2014. kako su tražili, već samo do kraja 2010. godine. U sporazum će, prema Itar tasu, ući i obaveza "Gasproma" da do kraja 2012. ne sme da otpušta radnike NIS-a, a da će radnicima koji odluče da napuste kompaniju, isplaćivati nadoknadu od 750 evra po godini radnog staža.

Neke od ovih informacija potvrdio je i član pregovaračkog tima Srbije Dušan Bajatović.

“Ono što u ovom momentu mogu da kažem je da će ulaganja biti najmanje 550 miliona. Dakle, u skladu sa predlogom koji je prihvatila ruska strana, na osnovu predloga srpske strane, imaćemo zadovoljavajući nivo ulaganja”, rekao je Bajatović.

“Što se tiče monopola, posle 2010. godine – monopola neće biti. Tako i predviđa uredba kojom je trenutno to regulisano. Ekološki standardi biće poštovani u skladu sa zakonima Republike Srbije”, kazao je on.

Podsetivši da su ranije parafirani sporazumi o izgradnji gasovoda kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru, Bajatović je istakao da će, nakon što vlada potvrdi te dokumente, biti omogućeno potpisivanje sva tri akta.

On je precizirao da je reč o ugovoru o prodaji Naftne industrije Srbije, osnovnog ugovora koji reguliše način izgradnje i finansiranja gasovoda i osnivanja zajedničkog preduzeća "Podzemno skladište gasa Banatski dvor". Bajatović, koji je i generalni direktor Srbijagasa, kazao je prošle sedmice da je to javno preduzeće završilo razgovore sa ruskim Gasrpomom o podzemnom skladištu gasa Banatski dvor i izgradnji gasovoda Južni tok.

"O tome smo na konferenciji za novinare (5. decembra) predsednik (Upravnog odbora) Gasproma Aleksej Miler i ja obavestili javnost", kazao je Bajatović.

Miler je tada precizirao da će Južni tok biti u funkciji do 31. decembra 2015. godine i da će kapacitet tog gasovoda kroz Srbiju biti najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a da je povećanje kapaciteta tehnički izvodljivo i kasnije.

Najveća garancija za realizaciju energetskog sporazuma, kako je tada kazao Miler, jeste to što su ga ratifikovali parlamenti i Srbije i Rusije.

Vlada Srbije i Gasprom su oformili i pregovaračke timove koji je trebalo da usaglase detalje oko potpisivanja ugovora za realizaciju energetskog sporazuma.

Šef Radne grupe Vlade Srbije, ministar ekonomije Mlađan Dinkić i članovi srpskog pregovaračkog tima napustili su prošle sedmice to telo ocenivši da nisu obezbedjene dovoljne garancije da će pored prodaje NIS-a Rusi osvariti i ostale obeveze iz sporazuma.