Jelašić: Zamrznuti plate i penzije

Jelašić je objasnio da bi takva mera bila potrebna zbog prenošenja ovogodišnjih povećanja plata i penzija na 2009. godinu, što bi onemogućilo usvajanje restriktivnog budžeta za sledeću godinu.

„Samo ovo povećanje koje smo imali sada znači da će na godišnjem nivou plate u 2009. biti četiri odsto veće nego u 2008, a samo ovo povećanje penzija znači da će biti 10 do 12 procenata biti veće nego ove. I sa zamrzavanjem će povećanje biti od četiri do pet odsto. Znam da je to nepopularno, ali Srbiji se loše piše“, naveo je on.

Guverner centralne banke je kazao da će povećanje referentne kamatne stope za dva odsto uticati na rast kamata na dinarske kredite, ali i na povećanja kamata na štednju u domaćoj valuti, a što je još važnije i na smirivanje cena.

„Nadam se da će što pre da prestane da se dinar brani referentnom kamatnom stopom i da će fiskalna politika što pre uraditi ono što je potrebno“, rekao je Jelašić i istakao da je ključno usvojiti restriktivni budžet za sledeću godinu.

On je kazao da ne postoji nivo kursa koji je NBS spremna da brani deviznim rezervama, ali je odbacio i mogućnost devalvacije dinara, jer bi se to odrazilo na višestruko povećanje cena.

Jelašić je dodao da ne vidi kome bi devalvacija domaće valute donela koristi, jer bi se dogodilo značajno prilagođavanje cena.

„Znajući u kakvoj poziciji se Srbija nalazi, mnogo je važnije da imamo devizne rezerve za crne dane. Imamo rezerve koje tri puta pokrivaju novčanu masu. Mnogo više deviznih rezervi nego što su građani položili u bankama. Da smatramo da je nivo deviznih rezervi nizak ne bismo ništa radili na tržištu“, istakao je Jelašić.

Guverner nije odbacio mogućnost novog povećanja referentne kamatne stope, navodeći da će to zavisiti pre svega od budžeta za 2009. godinu.

„Ako se nastavi ovo troškarenje...Treba nam zaokret od 180 stepeni u pravljenju budžeta. Ako tako ne bude, NBS će morati da bude još restriktivnija, još više da podigne referentnu kamatnu stopu, a onda ćemo videti da upotrebimo još jedan instrument, a to su devizne rezerve“, kazao je on.

Na pitanje kako to da centralne banke na zapadu smanjuju referentnu kamatnu stopu, a Srbija je povećava, Jelašić je kazao da je u osnovi to zbog toga što u Srbiji nema konkurentnosti.

On je objasnio da u ekonomijama u kojima postoji konkurentnost, smanjenje privrednog rasta sa sobom vuče manju tražnju i pad cena, dok u Srbiji smanjenje privredne aktivnosti utiče na povećanje inflacije, jer nema konkurentnosti.

„Po ceni hrane smo svetski rekorderi. Kada se povećava cena kukuruza i pšenice, sve cene koje to koriste kao osnovu rastu 20 do 30 odsto. Kad cene padnu onda ništa. Pšenica je upola jeftinija nego prošle godine u ovo vreme, a nema pojeftinjenja hleba. To je školski primer da nema konkurencije“, objasnio je Jelašić.

Jelašić je kazao da Srbiji za sada nije potrebna novčana pomoć međunarodnih finansijskih institucija, kao što je to slučaj sa Mađarskom, ali da i to zavisi od toga kakav će program biti napravljen sa MMF-om.

On je istakao da je jedini pokazatelj po kojem je Srbija u boljoj poziciji nego okolne zemlje je taj što kratkoročan dug koji sledeće godine stiže na naplatu iznosi oko 50 odsto deviznih rezervi, dok zemlje u okruženju imaju oko 100 odsto. On je, međutim, napomenuo da to važi samo za sledeću godinu.

Jelašić je kazao da još nema podatak o tome koliko je podignuto štednje od početka krize, ali da su banke tražile tri do četiri puta više gotovine. Razlog za to je, prema njegovim rečima, to što je bilo mnogo više najava za podizanje uloga, ali i zbog toga što su banke želele da se osiguraju da će imati dovoljno novca.