Srbi – 860 evra: Ko ima najniža, a ko najviša očekivanja od zarada u regionu?

To je za 13 odsto više nego prethodne godine kada su očekivanja bila 760 evra, pokazalo je veliko regionalno istraživanje Infostuda.

Infostud je i ove godine za vreme trajanja Regionalnog sajma poslova sproveo istraživanje čiji je cilj bio da utvrdi stanje kako na tržištu rada Srbije, tako i u celom regionu.

Rastu očekivanja zaposlenih kada je reč o zaradi, pa praćeno standardom u zemljama, ispitanici u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1.640 evra u proseku, potom Hrvati sa 1.200 evra.

Sa druge strane, najniža očekivanja su prisutna među ispitanicima u Severnoj Makedoniji od 770 evra, a interesantno je da ispitanici iz BiH imaju čak 20 odsto veća očekivanja nego prošle godine i prosek željene zarade sada iznosi 940 evra.

Međutim i pored inflacije, a izgleda da plate ne prate taj trend, tek svaki peti ispitanik dobio je povišicu tokom ove godine, naveo je u saopštenju Infostud.

Više od polovine ispitanka iz naše zemlje (čak 62 odsto) niti je dobilo povišicu niti je očekuje, a svega 16 odsto očekuje da će do povišice, ipak, doći do kraja godine.

U poslednjih godinu i po dana posao je promenilo 38 odsto ispitanika iz Srbije, a u narednih godinu dana na ovaj korak je spremno čak 65 odsto.

Istraživanju su se priključili partnerski portali za zapošljavanje iz regiona MojPosao.net iz Hrvatske, MojPosao.ba iz BiH, Deloglasnik.si iz Slovenije i Vrabutovanje.com.mk iz Severne Makedonije.

Istraživanje je sprovedeno kroz ispitivanje stavova sa fokusom na tri demografske grupe ispitanika: zaposleni, nezaposleni i oni koji se i dalje školuju.

U istraživanju je učestvovalo više od 5.700 ispitanika, od kojih je skoro 2.300 ispitanika iz Srbije.

Među ispitanicima naše zemlje bilo je 54 odsto zaposlenih, 42 odsto nezaposlenih i četiri odsto onih koji se školuju.

Visina zarade najvažniji faktor prilikom odabira poslodavca.

Šta je najvažniji faktor za odabir poslodavca?

Iako je prethodnih godina najvažniji faktor za odabir poslodavca bio međuljudski odnosi, ove godine je inflacija očigledno odradila svoje, te je visina plate postala najvažniji faktor prilikom odabira posla (65 odsto ispitanika).

Dobri međuljudski odnosi i dalje su nam važni i nalaze se na drugom mestu (63 odsto).

Mogućnost učenja i napredovanja je zadržalo visoku treću poziciju (34 odsto), ali primetno je i da pridajemo sve veći značaj radnom vremenu (32 odsto).

Zanimljivo je da se visina zarade našla na prvom mestu u gotovo svim zemljama regiona osim Slovenije, gde su dobri međuljudski odnosi i dalje na prvom mestu.

Šta je najbitnije za dobijanje posla?

Na pitanje šta smatraju da je najbitnije za dobijanje posla, najveći broj naših ispitanika smatra da su to znanja i veštine, kao i motivacija i želja za zaposlenjem. Radno iskustvo se našlo na trećem mestu, dok se formalno obrazovanje kao faktor našao na poslednjem mestu (manje od tri odsto ispitanika).

Slična situacija je i u regionu gde uz ispitanike iz naše zemlje i ispitanici iz BiH i Hrvatske ističu znanje i veštine, dok Makedonci i Slovenci veći značaj pridaju motivaciji i želji za zaposlenjem.

Strah od gubitka posla

Strah od gubitka posla najveći u Srbiji. Iako se u svim zemljama regiona vidi pad u procentu straha od gubitka posla, u Srbiji je on prisutan u najvećoj meri gde svaki treći ispitanik strahuje da bi mogao izgubiti radno mesto, a najmanje se brinu Makedonci sa svega 19 odsto.

I ako smo do sada imali pojačanu potražnju za radnicima, ispitanici očekuju da će se taj rast verovatno usporiti.

Dve trećine smatra da će se neki poslovi tražiti više, a drugi osetno manje. Samo 13 odsto smatra da neće doći do nikakvih promena, dok devet odsto njih misli da će se rast nastaviti.

Kancelarija ili kuća?

Pre dve godine pandemija je nametnula i omogućila rad od kuće, pa smo tokom prošle godine svedočili da je ovaj vid rada bio prisutan u velikoj meri kod većine zaposlenih kojima je posao to dozvoljavao.

Sada, kada se većina aktivnosti vratila u normalu, radnici se sve više vraćaju na radna mesta.

Trenutno dve trećine ispitanika iz naše zemlje radi u potpunosti iz kancelarije, pošto im posao ne dozvoljava rad od kuće, svaki peti ispitanik radi iz kancelarije i pored toga što im posao omogućava rad od kuće.

Svega šest odsto ispitanika radi u potpunosti od kuće, a 10 odsto po hibridnom modelu.

Tip vlasništva

Kao i prethodnih godina, kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva, ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu (34 odsto), a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (14 odsto). Četvrtina ispitanika naše zemlje bi najradije radila za državno preduzeće, dok svaki peti ispitanik bi pokrenuo privatni biznis. Sličan trend je prisutan u svim zemljama regiona, sem Slovenije gde najveći broj ispitanika, ipak, bira rad u domaćim privatnim kompanijama.

Nezaposleni

Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, trećina je nazaposlena tri meseca ili manje, 16 odsto je bez posla između šest i 12 meseci, dok čak 20 odsto ljudi na posao čeka duže od pet godina. Više od polovine nezaposlenih (53 odsto) traži bilo kakav posao, bez obzira da li je reč o poslu u struci ili izvan nje, dok 36 odsto traži posao isključivo u struci.

Posao u struci u najvećoj meri traže nezaposleni iz BiH, a u najmanjoj oni iz Makedonije.

Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći, i dalje kandidati ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao.

Tako 42 odsto kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju, dok svaki treći ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor.

Svega 12 odsto ispitanika kaže da odgovor dobije često ili uvek, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada je ovaj procenat iznosio 18 odsto.

U kojoj meri je ovo loše za reputaciju kompanije govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (53 odsto), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (17 odsdto).

Ipak, sa druge strane, skoro 40 odsto kaže kako neodgovaranja na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.

Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (35 odsto), veruje da će novi posao pronaći u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok pet odsto njih već čeka posao ili već rade. Svaki četvrti veruje da će potraga za poslom trajati od tri do šest meseci.

Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja mladi su spremni da odrade praksu (69 odsto) ili da rade honorarno (56 odsto), dok je svaki treći ispitani spreman i na volontiranje.

Ohrabrujuća činjenica je da čak 37 odsto mladih tačno zna čime želi da se bavi. Znatno manji broj njih (osam odsto) nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok 56 odsto ispitanika nije u potpunosti sigurno u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave, naveo je Infostud.