Tigar: Dokapitalizacija jača reciklažu

Novac od prodaje akcija će se utrošiti za finansiranje nekoliko postojećih investicionih projekata kao što je projekat reciklaže guma i izrade proizvoda od reciklirane gume.

Ciljevi ovog projekta su ispunjenje zahteva zakonske regulative u Srbiji i EU u vezi sa tretmanom gumenog otpada, zatim potpuno ekološko razrešenje gumenog otpada separacijom na gumu, čelik i tekstil, i proizvodnja gumenog granulata i različitih vrsta proizvoda od gumenog granulata za javne površine, dečija igrališta, sportske terene, izolaciju od buke i slično.

Projekat je, dakle, podeljen na dva dela. Prvi je reciklaža otpadnih guma, a zatim izrada gotovih proizvoda od gumenog granulata. Studija reciklaže otpadnih guma završena je u avgustu.

Rezultat studije je predlog sistema za kolekciju otpadnih guma, predlog jednog postrojenja za reciklažu i mogući scenario za rad postrojenja. U Skupštinskoj proceduri se nalazi novi Zakon o upravljanju otpadom, koji ima rok za usvajanje do kraja 2006. Radni tim za donošenje uredbe o upravljanju otpadnim gumama formiran je u junu, dok je rok za donošenje uredbe, takođe, kraj godine. Reciklažom otpadnih guma, sa ulazom od 3,5 tona na sat, može se proizvesti 5.000 tona granulata i 2.000 tona čelika na godišnjem nivou. To se može postići uz radno vreme od 16 sati dnevno uz angažovanje 17 ljudi.

Još jedan projekat koji je oformila kompanija Tigar je prvi mobilni servis za automobilske gume, i to za putnički i teretni program. Ovaj servis dolazi na telefonski poziv i pruža usluge na licu mesta. Mobilni servis će za početak moći da koriste samo Beograđani, a u planu je da do kraja 2007. godine Srbija bude pokrivena sa 20 centara.

Prodaja

Zajedničko preduzeće Tigra i Michelin-a, TMH  će, prema projekciji te kompanije, izvesti robu vrednu više od  100 miliona evra. Tigar Obuća se pozicionirala kao drugi izvoznik u okviru korporacije sa izvozom od blizu šest miliona evra. Gotovo 90 odsto izvoza Obuća je realizovala  na tržištima EU i Kanade. Ove godine Obuća je osvojila i tzv. printing tehnologiju, dok je u svom programu zaštitne obuće povećala proizvodnju za 50 odsto, posle uspešne sertifikacije u Velikoj Britaniji. 

Tehnička guma je ušla u proces restrukturiranja, za koji se očekuje da će konkretne efekte dati sledeće godine. Fabrika "Hemijski proizvodi" povećala je obim proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu za petinu i započela izvozni aranžman u Južnoafričkoj republici.  Konačne brojke, što se tiče finansijskog poslovanja, biće poznate  do kraja februara naredne godine.

Na sednici Upravnog odbora Tigra a.d. održanoj 11. decembra najviše pažnje posvećeno je usvajanju poslovnog plana Korporacije za period 2007-2009.

U narednom trogodišnjem planskom periodu,  koji je zacrtan kao period jačanja čitavog sistema, korporacija Tigar, koja je bila prevashodno orijentisana, na razvoj programa pneumatika, ključne resurse, uključujući i finansijske, usmeriće prema razvoju ostalih proizvodnih programa, trgovačke mreže i novim projektima. Neophodni uslovi za ispunjenje takvih razvojnih planova stvoriće se i kroz najavljenu realizaciju „call opcije“ od strane Michelina u zajedničkom preduzeću TMH. Korporacija će i nadalje ostati značajan partner, ali ne i većinski u okviru TMH, što je još jedna faza u razvoju fabrike autoguma, o kojoj je dogovor postignut setom ugovora između partnera, potpisanih i objavljivanih tokom 2005.

„Suština Poslovnog plana razvoja Korporacije u periodu 2007-2009. je zaokret u delu investicija. Nakon niza godina programiranog investiranja u liderski program Tigra-autogume, isti model razvoja, uz značajna investiciona sredstva, primeniće se najpre na Tigar Obuću, a potom i na ostale segmente Korporacije. Uspešnim završetkom predviđenih aktivnosti dolazi se do trostruko većeg profita iz programa van TMH , na kraju 2009. godine u odnosu na 2006. Ovim će biti omogućen razvoj ostalih programa, uz sinergiju koju pruža sektor guma“, stoji u zaključku članova UO Tigra a. d.

Tigar na Beogradskoj berzi

Poslednjeg dana septembra 2004. godine izvršena je homogenizacija svih dotadašnjih emisija akcija, koje su tom odlukom prestale da važe. Na slobodno berzansko tržište na Beogradskoj berzi Tigar se uključuje 23.5.2005. godine, da bi se na kontinuirano trgovanje prebacio nepun mesec kasnije.

Skoro je izvršen postupak tzv. „stock-split“ kojim je svaka akcija podeljena na 10 akcija iste klase, s tim da je nominalna vrednost smanjena za 10 puta. Ovim postupkom predmet trgovanja na Beogradskoj berzi trenutno su 1.719.460 običnih akcija, nominalne vrednosti 1.200 dinara (RSD).

Najviša trgovana cena akcija ostvarena je sredinom oktobra 2005. godine u iznosu od RSD 2.400, dok je najniža cena zabeležena u junu prošle godine od svega RSD 1.300. Trenutno cena varira oko RSD 1.650.

Tržišna kapitalizacija na dan 5.12.2006. godine iznosi približno RSD 2,84 mlrd. U prethodna tri meseca prosečno se trgovalo sa 1.179 akcija sa prosečnim dnevnim prometom od preko RSD 2 mil.

Struktura kapitala

U vlasništvu Tigra a.d. nalazi se destak zavisnih preduzeća među kojima i Tigar MH preduzeće za proizvodnju guma za vozila, najpoznatijeg i najprofitabilnijeg proizvoda pirotske kompanije. Suvlasnik tog preduzeća je i francuski Michelin.

Ugovorom između Tigra i francuskog proizvođača „Michelin“, predviđeno je da „Michelin“ do 2007. godine preuzme 50,6 odsto akcija Tigra MH, da bi u drugoj fazi do 2010. mali akcionari imali 30 odsto, a Michelin 70 odsto. Tada će mali akcionari moći do odluče da li će svoje akcije prodati na Berzi.

Skoro jedna četvrtina, odnosno 24,86 odsto akcija je u vlasništvu Akcijskog fonda Republike Srbije.

Poslednja dividenda isplaćena je 30. juna 2006. godine, i to 227,34 dinara po akciji.

Novoformirana preduzeća u 2005. godini

Upravni odbor Tigra je u 2005. godini doneo odluke o formiranju četiri nova zavisna preduzeća u potpunom vlasništvu Tigra. To su Tigar Trgovina (osnivački kapital RSD 230,63 mil), Tigar Inter Risk (RSD 1,37 mil), Tigar Inkon (RSD 43.060) i Tigar Export-Inport (RSD 43.060).

Nakon formiranja ovih zavisnih preduzeća osnovna delatnost Tigra su holding poslovi, a od ostalih delatnosti pružanje posebnih vrsta usluga zavisnim preduzećima u sastavu Korporacije kao što su računovodstvene, finansijske, usluge kontrolinga, promocije, komunikacije, upravljanja ljudskim resursima itd.

Konsolidovani finansijski izveštaji

Konsolidovani izveštaj za 2005. godinu je rađen na bazi 100 odsto konsolidacije Tigar MH, dok je konsolidovani izveštaj za period od prvih šest meseci rađen na osnovu 49,3 odsto konsolidacije Tigar MH.

Ukupni poslovni prihodi u prvoj polovini ove godine prema konsolidovanom finansijskom izveštaju iznose skoro RSD 3,83 mlrd, dok su ukupni poslovni rashodi RSD 3,77 mlrd. Finansijski rashodi su u prvoj polovini ove godine dostigli RSD 93,51 mil u odnosu na finansijske prihode – RSD 83,23 mil, dok je razlika između ostalih prihoda i rashoda RSD 9,82 mil. Dobit posle oporezivanja u pomenutom periodu je ukupno RSD 54,66 mil, od čega Tigru a.d. pripada RSD 53,66 mil, a manjinskim ulagačima RSD 804 hilj. Poređenja radi neto dobit u celoj 2005. godini iznosi RSD 171,69 mil.

Zaključno sa 30. junom 2006. godine ukupna aktiva Tigra iznosi RSD 6.117.969.000, od čega je RSD 2,75 mlrd stalna imovina, RSD 3,36 mlrd obrtna imovina, a odložena poreska sredstva čine RSD 21,13 mil. S druge strane, u pasivi kapital iznosi ukupno RSD 2,8 mlrd, kratkoročnih obaveza ima RSD 2,37 mlrd, dok dugoročna rezervisanja i obaveze predstavljaju RSD 936,58 mil.

Proizvodnja i prodaja Tigar hemijskih proizvoda je u julu mesecu veća nego u prvih šest meseci ove godine. Naime, od januara do juna je proizvedeno 198 tona proizvoda, a prodato je 234 tona, a samo u julu mesecu je proizvedeno i prodato po 253 tona. U Tigar Trgovini je do kraja jula ostvarila prodaju od RSD 462,16 mil, dok je neto prodaja u Tigar MH ukupno EUR 71,25 mil.

Ukupna prodaja u Tigru je zaključno sa junom ostvarila EUR 61,81 mil, što predstavlja porast u poređenju sa istim periodom od prošle godine od skoro EUR 5 mil. Podsećanja radi u 2005. godini ostvarena je rekordna prodaja u poređenju sa prethodnim godinama od čak EUR 127,02 mil, što je predstavljao porast od EUR 9,2 mil u odnosu na 2004. godinu, odnosno skok od čak 35 odsto u poređenju sa 2003.

Realni tereti na imovini Tigra su sporazumi sa YU Bankom i Delta Bankom. U korist YU Banke zasnovano je založno pravo nad nepokretnim stvarima, i to objektima kartonaže, obuće i tehničke gume, radi obezbeđenja tri ugovora iz međusobnih odnosa od oktobra 2004. godine ukupne vrednosti od EUR 3.144.205,97 i USD 2.362.641,42. Po sporazumu sa Delta Bankom, zasnovanom na založnom pravu u pokretnim stvarima – robi (autogume), ostalo je za otplatu bankarske garancije, prema ugovoru o nabavci opreme, ukupno EUR 326.363.

Revizor akcionarskog društva Tigar je Deloitte. Po mišljenju revizora „finansijski izveštaji istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima prikazuju finansijski položaj preduzeća na dan 31. decembar 2005. godine, kao i rezultate njegovog poslovanja, promena na kapitalu i novčane tokove za godinu koja se završava na taj dan u skladu sa Računovodstvenim propisima Republike Srbije“.