Evo gde se najmanje radi i najviše izostaje s posla u EU

To je zaključak do kojeg su došli analitičari Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) češljajući podatke Evrostata.

Međutim, razlike po oba kriterijuma, i broju radnih sati i udelu onih koji izostaju s posla, znatno variraju od zemlje do zemlje.

Tako je, na primer, među zaposlenima na puno radno vreme koji imaju od 20 do 64 godine, prema podacima za prošlu godinu, najveća razlika u broju radnih sati između muških i ženskih radnika zabeležena u Holandiji, gde muškarci nedeljno imaju u proseku 38,2, a žene 35 radnih sati.

Izostanci s posla

Neznatno je manja razlika između zaposlenih muškaraca i žena u Irskoj, u kojoj radna nedelja muškaraca traje 39,6 radnih sati, a žena 36,8 sati.

Najmanja je, pak, razlika između broja radnih sati u Rumuniji, Letoniji, Litvaniji i Mađarskoj, u kojima nedelja traje gotovo identičan broj sati kod zaposlenih oba pola, prenosi Poslovni dnevnik.

Rekorderi EU po broju radnih sati, s više od 40 sati, inače su muški radnici u Rumuniji, Grčkoj, Poljskoj, Kipru i Sloveniji, dok više od 40 sati ne rade žene ni u jednoj EU članici.

Najveći broj radnih sati imaju ugovorene žene koje su zaposlene u Rumuniji (39,8), te Bugarskoj, Litvaniji, Letoniji i Sloveniji.

Najkraću radnu nedelju imaju muškarci u Belgiji (37,4 sata), a kod žena su to Holanđanke sa pomenutih 35 sati. Što se Hrvatskih podataka tiče, oni su na nivou EU u zlatnoj sredini – prosečna radna nedelja Hrvata ima 39,1 sata, a Hrvatica 38,3 sata.

Za razliku od radnih sati u nedelji, žene generalno gledajući s posla izostaju više. Naravno, to se povezuje i s činjenicom da žene rađaju i više su angažovane na brizi o deci, a analitičari HZZ-a ukazuju i na to da razlikama u obimu izostajanja s posla između pojedinih zemalja doprinose upravo i razlike koje su prisutne u pogledu regulacije bolovanja i roditeljskog odsustva radnika i njihove primene u svakodnevnom životu.

Najveće razlike u postotku muškaraca i žena koji izostaju s posla prema podacima za prvo tromesečje ove godine uočene su, pak, u nekadašnjim socijalističkim zemljama, a rekorderi su Češka i Slovačka.

U Češkoj je ta razlika čak 10 postotnih bodova (muškaraca je izostalo 5,1, a žena 15,1 odsto), dok je razlika u Slovačkoj još i izraženija (izostalo je 4,8 muškaraca i 15,1 odsto žena).

Malta: Žene više rade

Ta je razlika u EU, inače, najmanje vidljiva u Španiji, a zanimljivo je i da u samo jednoj zemlji muškarci izostaju s posla više nego žene, a taj slučaj je Malta. Ukupno gledajući, najmanje izostaju s posla i muškarci i žene u Bugarskoj, Rumuniji, te Malti.

U Hrvatskoj se po pravilu percipira da je ona ekstreman slučaj visokog broja izostanaka i tzv. lažnih bolovanja, a i poslodavci uporno upozoravaju da to za njihovo poslovanje predstavlja akutan problem i veliko opterećenje, no gledaju li se podaci iz HZZ-ove analize, a oni se odnose na ovu godinu u kojoj nema tako izraženih “pandemijskih” izostanaka, Hrvatska po tom kriterijumu ipak nije među rekorderima u EU.

U sedam zemalja, naime, veći je udeo muškaraca koji izostaju s posla (Španija, Francuska, Kipar, Holandija, Austrija, Finska i Švedska), dok više žena nego u Hrvatskoj izostaje s posla u osam država (Češka, Estonija, Francuska, Kipar, Austrija, Slovačka, Finska i Švedska). Tačnije, izostanke je u prvom kvartalu imalo 7,4 posto zaposlenih muškaraca i 10,9 posto žena u Hrvatskoj.