Ceh najviše plaćaju siromašni: "Inflacija je za društvo poput tempirane bombe"

Studija kaže da su prosečne potrošačke korpe nemačkih domaćinstava u maju poskupele za 7,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je institut u ponedeljak.

Međutim, za porodice sa niskim primanjima potrošačke korpe su bile skuplje za čak 8,9 odsto nego u maju 2021.

Poskupljenja gasa, struje, lož ulja i hrane sada najsnažnije pokreću skakanje cena, ocenio je institut.

Inflacija manje pogađa domaćinstva sa visokim prihodima, a najmanje bogate samce - stopom od 6,5 odsto, piše dpa.

Sve skuplji struja i gas su neproporcionalno veliko opterećenje za domaćinstva sa nižim prihodima. Skuplja hrana, takođe, ocenili su direktor instituta Sebastijan Dulijen i stručnjak za inflaciju Silke Tober.

Trend će u narednim mesecima, procenjuju, biti još snažniji pošto se sva poskupljenja energenata još nisu odrazila na privatna domaćinstva.

Udar na građane će biti posebno jak ako Savezna agencija za mreže dobavljačima gasa dozvoli da veće nabavne cene prenesu na potrošače.

"Inflacija tako može da postane dvocifrena", rekli su Dulijen i Tober dodajući da će u tom slučaju domaćinstva sa niskim primanjima ponovo da izvuku najdeblji kraj.

Bankar: Inflacija je za društvo poput tempirane bombe

Snažna inflacija je poput bombe koja otkucava pod samom osnovom društva, upozorio je šef Dojče banke i predsednik Udruženja nemačkih banaka (BVB) Kristijan Zeving, prenosi dpa.

"Jaka inflacija i negativna kamata su razarajuća pretnja po društvo ... inflacija mora biti oborena što je brže moguće", rekao je Zeving za agenciju dpa u ponedeljak.

Talas snažnih poskupljenja je međugodišnju inflaciju, dakle rast maloprodajnih cena u prethodnih 12 meseci, u maju izgurao na 7,9 odsto, najviše u skoro pola veka.

Preliminarni statistički podaci za jun izlaze u sredu, ali već je jasno da "mnogo toga ukazuje da vrhunac inflacije može biti na jesen", rekao je Zeving.

"Inflacija će, međutim, biti duže tu i neće nestati u narednih 12 ni uz najavljene kamatne intervencije," dodao je bankar.

Evropska centralna banka (ECB), koja stopu inflacije u Evrozoni pod normalnim okolnostima nastoji da zadrži na oko dva odsto, planira da 21. jula podigne referentnu kamatnu stope za 0,25 procentnih poena.

Zeving ocenjuje da je to dobar signal. "Već sam rekao da je to trebalo ranije da se desi, ali sada smo na dobrom putu i treba da podržimo ECB", dodao je.

ECB kamatu držu u minusu od 2014. Drugim rečima, deponenti plaćaju čuvanje novca, ali to se skoro isključivo ticalo privrede, ne i privatne štednje građana.

"Naravno, banke će prilagoditi svoje poslovne uslove kada ECB odustane od negativne kamate na depozite", rekao je Zeving.

Inflacija pokazuje koliko su cene u maloprodaji u određenom periodu otišle naviše, a time i koliko neko manje robe i usluga može da plati istom zaradom.

U vreme inflatornih pritisaka, centralne banke nastoje da ih ohlade povećanjem ključnih kamatnih stopa, odnosno podizanjem cene novca.