Stiže još jedna nacionalna digitalna valuta

U nekim državama ljudi postupno napuštaju gotovinu i sasvim prelaze na elektronska plaćanja.

Taj proces se odvija i u Švedskoj, pa je njena centralna banka Riksbank 2017. pokrenula projekat stvaranja nacionalne digitalne valute pod nazivom e-kruna.

Nestaje li gotovina?

Riksbank je jasno dala do znanja da se e-krunom ne namerava zameniti gotovina i da će ona ostati u opticaju sve dok postoji potražnja. S obzirom na to da građani Švedske sve više napuštaju gotovinu i koriste elektronske načine plaćanja, smatra se da je digitalna valuta koju nadzire centralna državna banka nužna za nastavak održavanja sigurnog i efikasnog načina plaćanja.

Da li je to kao bitkoin?

Važno je naglasiti da e-kruna nije kriptovaluta, poput bitkoina, piše Indeks. Čak nije ni zasebna valuta. Nekoliko je razloga za to.

Zašto Zapad toliko strahuje od digitalnog juana?

Iako su bitkoin i slični instrumenti stvoreni da deluju kao sredstvo plaćanja, većina ljudi ih je kupila kao špekulativnu imovinu ili skladište vrednosti. U praksi kriptovalute nisu dobre kao sredstvo plaćanja jer im vrednost jako varira na dnevnoj, nedeljnoj i mesečnoj bazi. Stav Riksbanka je da su bitkoin i ostali više kriptoimovina nego kriptovalute.

Šta su stabilne kriptovalute?

Novija verzija kriptovaluta (ili kriptoimovine) su stabilne kriptovalute (stablecoins), a to su kriptovalute vezane za vrednost neke druge imovine ili čak standardne (fiat) valute. To može biti zlato, ali i dolar, evro ili neka druga valuta. Ideja iz toga je da se tako smanji volatilnost, to jest, velike promene vrijednosti kriptovaluta, čime one postaju mnogo stabilnije i pogodnije za izvršavanje funkcije plaćanja, a ne samo investicije. To je potencijalni način kojim bi kriptovalute bile bolje kao sredstvo plaćanja i razmene nego što su sada.

U tom slučaju onaj ko izdaje kriptovalutu drži određenu količinu imovine za koju se kriptovaluta veže, na primer, zlato ili dolar, i izdaje proporcionalnu količinu stabilne kriptovalute. Takav tip kriptovalute planira lansirati Fejsbuk, to jest, Meta (novo ime kompanije).

Šta je e-kruna?

E-kruna je zamišljena kao digitalna valuta centralne banke koju bi izdavala i za njenu vrednost jamčila centralna banka Švedske Riksbank. Ulazila bi u bilans centralne banke baš kao novčanice i kovanice u opticaju. To znači da e-kruna ne bi bila nova valuta, samo digitalna verzija švedske nacionalne valute krune, a iste zakonske obaveze koje Riksbanka ima prema kruni bi vredile i za e-krunu. Riksbanka jamči za stabilnu vrednost krune, a ista obaveza bi važila za e-krunu.

Evropa razmatra uvođenje digitalnog evra

Kriptovalute poput bitkoina funkcionišu na blokčejn tehnologiji koja bi se mogla koristiti i za e-krunu. To je ipak samo jedno od tehnoloških rešenja koje Riksbank testira.

Prošle godine je krenulo testiranje u saradnji s kompanijom Accenture, specijalizovanoj za razna IT rešenja i savetovanje. Projekat teče jako sporo i oprezno, ali neke stvari su već poznate.

Nešto se neće promeniti

E-kruna će se verovatno izdavati u obliku tokena. To znači da će deliti celi niz karakteristika s fizičkim novčanicama. Kao i kod novčanica, samo Riksbank može kreirati i izdavati e-krune. U tehničkom smislu, e-kruna je uređena sertifikatom. Izdaje ga Riksbank, a kao i kod novčanica država je tako jamac vrednost e-krune. Svaki token glasi na određenu vrednost, ali dok novčanice imaju zadate denominacije, vrednost tokena može varirati.

Sama struktura finansijskog sistema ne bi trebalo da se mnogo menja. Banke i druge finansijske institucije su zamišljene kao distributeri i autentifikatori tokena. U tom slučaju centralna banka služi samo kao izdavatelj i garantuje vrednost tokena, slično kao kod standardnog oblika novca. No, banke i druge finansijske institucije ne bi mogle "stvarati" nove tokene, čime bi kontrola same centralne banke nad količinom novca bilo bitno veća nego kod običnog novca.

Digitalne valute se šire sve brže

Švedska nije jedina država na svetu koja razmišlja o uvođenju digitalne valute centralne banke. Nigerija i Bahami su već uveli jednu verziju digitalnog nacionalnog novca, a blizu uvođenja je, osim Švedske, desetak država na svetu. Kina mogućnost uvođenja digitalne nacionalne valute istražuje još od 2014, a jako blizu uvođenja su još Južna Koreja, Tajland, Južnoafrička Republika, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Ukrajina i Litvanija. Američki FED zaostaje u tom globalnom trendu, pa je tek ovih dana počela rasprava o uvođenju svojevrsnog e-dolara, nacionalne digitalne valute SAD-a.

Prva država u Africi uvela digitalnu valutu

Većina država na svetu istražuje mogućnost uvođenja ili već testira uvođenje nacionalne digitalne valute. Vrlo je verovatno da će do kraja ove decenije taj oblik novca biti upotrebi u velikom delu sveta paralelno s "normalnim" novcem.

Šta će se dalje događati?

Digitalne nacionalne valute ne znače (još) ukidanje standardnog novca, nego su samo način na koji se države, koje još funkcionišu kao u 19. veku, priključuju modernim trendovima i razvoju tehnologija. Odnos tradicionalnih finansijskih institucija i centralnih banaka prema digitalnim i kriptovalutama je bio obeležen skepsom i pokušajima zabrane.

Stigao savet iz Moskve: "Potpuno zabraniti..."

Ta ograničenja se nisu mogla efikasno sprovoditi zbog same tehnologije blokčejna, na kojem kriptovalute počivaju. Širenje kriptovaluta i ostalog digitalnog novca poslednjih godina je na neki način prisililo i državne centralne banke da ozbiljno shvate tu tehnologiju. Poslednjih par godina se tržišta kriptovaluta sve više integrišu u ostala finansijska tržišta i već događaji na finansijskim tržištima utiču na njih. To je znak da su kriptovalute postale sastavni deo modernih finansijskih tokova.

Države sveta su nakon bezuspešnih borbi sa širenjem digitalnih i kriptovaluta odlučile da prihvate taj finansijski novitet 21. veka, prvenstveno da bi i dalje mogle da kontrolišu količinu i tokove novca. Ostaje da se vidi kako će se stvari razvijati, ali je lako moguće da digitalne valute za par decenija postanu glavno sredstvo plaćanja u svetu.