Kosmet leži na rezervama uglja; iskorišćeno - tri odsto

To pokazuju analize koje je Srpska akademija nauka i umetnosti predstavila na skupu "Energetski resursi na Kosovu i Metohiji". Cilj skupa je da se olakša donošenje odluka o energetskom razvoju zemlje.

Rudarenje na Kosovu i Metohiji traje već čitav vek. Ranija istraživanja pokazala su da samo kosovski basen raspolaže sa 14,7 milijardi tona uglja. Do sada je iskorišćeno tek tri odsto tog resursa, prenosi RTS.

"I pored nerešenog konačnog statusa KiM i mogućim rizicima ulaganja, po uslovima za eksploataciju i ekonomskim efektima, investicije u otvaranje novih površinskih kopova i izgradnju termoelektrana na osnovu rezervi lignita iz kosovskog i metohijskog basena, nemaju premca u Evropi", kaže dr Dragan Ignjatović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

"Kada ekonomski razlozi budu prevagnuli i budu dominantni u odnosu na političke, međunacionalne i ostale, kosovski basen će biti mesto gde će se događati jedan veliki razvoj. To moramo znati – niko se ne može odreći svojih resursa", poručuje Slobodan Đekić sa Inženjerske akademije Srbije.

Stručnjaci koje je okupila Srpska ademija nauka i umetnosti sačiniće pregled energetskog potecijala za poizvodnju uglja i struje. O neohodnosti tih analize, kažu, svedoči i aktuelna svetska energetska kriza.

"Snaga koju mogu da daju elektrane koje je projektovala i izgradila naša pamet danas je zbog lošeg upravljanja svedena na svega 60 posto. Dok je, što je paradoksalno, južna pokrajina koja leži na rezervama energenta uglja suočena sa višečasovnim isključenjima struje", kaže Slobodan Vukosavić, predsednik Odbora SANU za energetiku.

Pored velikih rezervi uglja, na prostoru Kosmeta potvrđena su i znatna nalazišta nikla, cinka, olova, boksita, kao i potencijala ležišta nafte.