"Svaki slobodan dinar"; Mali objavio šta je dogovoreno s MMF i koliko novca imamo na računu

Sve to, naravno, ne ugrožavajući makroekonomsku stabilnost.

Odgovarajući na predlog predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića da država planira deficit od dva odsto za iduću godinu, odnosno manji nego ove godine, Mali je kazao da se svakako ide na smanjenje deficita i da je ove godine bilo jednokratnih davanja.

"Sa MMF smo dogovorili deficit od tri odsto za narednu godinu. Deficit od tri odsto će nam omogućiti da nam udeo javnog duga u BDP-u bude sledeće godine 55,5 odsto", rekao je Mali na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Mali kaže da je procena MMF-a da će taj iznos biti dovoljan da se nastavi politika ulaganja, odnosno ekspanzivna fiskalna politika.

Mali: "Poreska radi svoj posao bez obzira ko u nekom restoranu ruča"

"Da smo rekli da idemo sa dva odsto deficita, vi biste rekli da može i jedan odsto. Četiri godine zaredom pre krize imali smo suficit. Onda su nas kritikovali i govorili da je to loše. A sada kada imamo deficit, i to opravdano, onda je problem što ga imamo. Šta bi nama vredeo deficit od bilo kog broja a da smo izgubili radna mesta, zatvorili fabrike, da država nije pomogla koliko je mogla?", upitao je Mali.

Onda bi, dodaje, neko rekao, imate sjajan rezultat, a ljudi umrli od gladi ili niste nabavili vakcine.

Na komentare Pavla Petrovića da pomoć treba dati građanima, ali ne svima, Mali je pozvao Fiskalni savet da kaže kome to ne treba dati pomoć, navodeći da je ekonomska politika vlade usmerena ka svakom građaninu.

Komentarišući bojazan koju je izrazio Petrović po pitanju kamatnih stopa i povećanju javnog duga Srbije, Mali je kazao da je opravdano zaduživati se sada, jer kamatne stope nikada nisu bile niže.

"Na računu imamo 372 milijarde dinara. NBS održava makroekonomsku stabilnost, kupovinom zlata, podizanjem deviznih rezervi. Ukoliko dođe do podizanja kamatne stope, onda izbegavate da izlazite na međunarodno tržište kapitala", rekao je Mali.

On je zaključio i da deficit mora da bude onoliko visok koliko podržava projektovanu stopu rasta.

Mali je podsetio da je ocena Fiskalnog saveta prošle godine bila da će maksimalna stopa rasta ove godine biti 3,5 do četiri odsto i da će nivo javnog duga biti preko 60 odsto.

"Prognoziramo više, to je apsolutno realno"

"Meni je drago da se te projekcije nisu obistinile. Mi ove godine imamo stopu rasta od preko 7 odsto, imaćemo udeo javnog duga u BDP-u 58,2 odsto tako da ako pogledate odgovornost naše ekonomske politike način na koji je vodimo je upravo usmeren ka tome da imamo što višu stopu rasta", rekao je Mali.

On je dodao da je osnovni cilj odgovorne ekonomije, sa kojom bi se, veruje Mali, i Petrović saglasio, da pokuša da izađe iz krize sa što većim stopama rasta.

"Mi smo to uradili kroz strukturu budžeta koju smo definisali za 2021. godinu. Nastavićemo tako i za 2022. godinu", rekao je Mali.