Samo će da raste, a Srbija će da "pokupi kajmak"

Kada se pre nešto manje od dve decenije inovator Ilon Mask pojavio sa električnim automobilom "tesla", menadžment tadašnjeg RTB Bora, koji je bio u državnom vlasništvu, nije ni sanjao da će to moći debelo da naplati, jer će bakar postati "crveno zlato".

Svedoci smo da cena ove rude neprekidno raste, Bor povećava proizvodnju i otvara novo nalazište Čukaru Peki, a akcije Ziđina, većinskog vlasnika borskog basena skaču na berzi - korist će osim Kineza, imati i Srbija.

Ceo svet prihvatio je električna vozila kao dobro rešenje u borbi protiv emisije ugljen-dioksida i klimatskih promena, ali kako ta industrija raste i postaje masovnija, na videlo dolaze problemi koje bi njihova proizvodnja mogla uzrokovati, a jedan od njih je i nestašica bakra.

Nova groznica trese svet, a to je sjajna vest za Srbiju

Ova ruda je ključna za proizvodnju električnih automobila, jer je za njih potrebno čak četiri puta više bakra u odnosu na količinu koja se troši u proizvodnji klasičnih vozila na benzinski i dizel pogon.

Međunarodna agencija za energiju procenjuje da će bakar ostati metal koji se najviše upotrebljava u proizvodnji tehnologija koje koriste obnovljive izvore energije. Treba uzeti u obzir i to da je od 224 nalazišta bakra pronađenih između 1990. i 2019, samo njih 16 otkriveno u poslednjih 10 godina, što znači da bi pronalaženje i razvoj novih rudnika trebalo da bude prioritet za podmirivanje rastuće tražnje za zelenom energijom. Predviđa se da će do 2030, potražnja za bakrom porasti za gotovo 600 odsto.

Povećana ulaganja u ovo rudarstvo verovatno će se pojaviti kao odgovor na porast tražnje s obzirom na to da je bakar neophodan saputnik u isporuci baterija za proizvodnju električnih automobila, ali sve to će se odraziti na cenu bakra i automobila.

Od početka prošle godine, kada je porasla na 9.000 dolara po toni, cena bakra je nastavila da raste i pre nekoliko dana je dostigla 13.300 dolara, pa je pala na 10.150.

Ovakav razvoj događaja je od koristi za kinesku kompaniju Ziđin čije akcije su na Hongkonškoj berzi porasle za 8,2 odsto. Ona je najveći izvoznik Srbije, sa dvogodišnjim prihodom od 1,7 milijardi evra. Za osam meseci 2021. izvoz je bio 556,1 milion evra. Pritom je u prvoj polovini godine 12 odsto uvećana proizvodnja iz postojećih kapaciteta, a kako je najavio Bendžamin Đao, glavni inženjer kompanije Ziđin, očekivanja su da na kraju 2021. proizvodnja bude veća za 38 procenata.

Ziđin, u čijem vlasništvu je 63 odsto nekadašnjeg RTB Bor, u globalnoj nestašici zaliha bakra video je svoju šansu i otvoriće novi rudnik Čukaru peki. Više puta do sada je rečeno da će njegova eksploatacija Srbiju, koja je sada peti proizvođač bakra u Evropi pozicionirati na drugo mesto, odmah iza Poljske. Projektovana je godišnja proizvodnja od 3,3 miliona tona rude bakra i zlata, a eksploatacione rezerve iznose oko 37 miliona tona rude.

Miroslav Ignjatović, savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, smatra da će potražnja za bakrom samo da raste jer ga nema dovoljno. Pošto prođe kriza koja je delom prouzrokovana pandemijom kovida, a delom i zbog nedostatka energenata, doći će do razvoja industrijske proizvodnje, a to će usloviti veću potražnju za bakrom.

"Ne verujem da će cena na berzi da pada, ona može samo da bude na ovom nivou, ili veća u narednom period. To odgovara Ziđinu, kao našem najvećem rudniku. Donekle će to povećanje na berzi moći da amortizuje poskupljenje struje, koja utiče sa 60 procenata u troškovima proizvodnje bakra", napominje Ignjatović, prenosi Politika.

Njihov sagovornik naglašava da će novi rudnik Čukaru peki, znatno doprineti celokupnom bilansu proizvodnje bakra, kao i učešću rudarstva u BDP-u Srbije.

Saznajemo: Evo kako će izgledati prvi održivi rudnik u Srbiji i koliki će mu biti životni vek

"Kvalitet tog koncentrata biće iznad postojećeg koji se dobija iz površinske eksploatacije. Ne bi trebalo da ima većih problema kada je reč o zaštiti životne sredine, jer je u pitanju podzemna eksploatacija, gde manje dolazi do eroziranja zemljišta i uništavanja okoline. Korist će imati i država jer je vlasnik trećine rudnika i sa druge strane naplaćivaće rudnu rentu. Osim toga, otvaranjem novog rudnika dolazi i do zapošljavanja radnika", navodi Ignjatović.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, takođe kaže da svetske okolnosti – velika potražnja i visoka cena bakra – pogoduju kako Ziđinu, tako i državi Srbiji, koja ima trećinu vlasništva.

"Ziđin zapošljava naše radnike. Kada Kinezima ide dobro, biće dobro i radnicima jer imaju siguran posao. Povećavanje proizvodnje i uspešno poslovanje ove kompanije u Srbiji je dobra vest koja odavde ide u svet. Ali, ako se više proizvodi veća je ekološka šteta. Za sada imamo probleme sa Kinezima na polju zaštite životne sredine. Dobri poslovni rezultati im pružaju mogućnost da ekološku zaštitu dovedu na visok nivo. Država sada treba da iskoristi šansu i natera ih da reše ekološke probleme kada im dobro ide", objašnjava Savić.

Odabir kineskog Ziđina za strateškog partnera za RTB Bor se, prema oceni profesora Savića, pokazao kao dobar potez. Kinezi su upumpali novac, doveli ljude i na kraju otvaraju rudnik na čijoj je realizaciji država radila decenijama. RTB Bor je sam po sebi uvek bio potencijal, naglašava Savić, ali da je država ostala vlasnik ne bi uspela da napravi profit koji su napravili Kinezi ni za 15 godina.