Hrvati strepe od slovenačkog scenarija

Izvršni direktor Sektora za gotov novac Hrvatske narodne banke Tihomir Mavriček kaže da je cilj uvesti evro 1. januara 2023, no konačnu odluku donosi Savet Evropske unije.

"Pripreme su već krenule, a jedna od mera je praćenje da cene znatno ne poskupe. Planira se da se minimalno šest meseci pre uvođenja dvojno iskazuju cene, s tim da ćemo imati pripremni period od nekih tridesetak dana kada će se svi poslovni subjekti i trgovci pripremiti za dvojno iskazivanje cena – to je fizički zahtevan posao, treba sve odštampati i staviti na proizvode i police", kaže i dodaje da će biti istaknut i konverzijski kurs kako bi građani mogli da provere da li su cene tačno izračunate.

Mavriček za HRT ističe da će se fiksni kurs odrediti neposredno pre odluke Saveta EU o uvođenju evra.

"Kretaće se oko 7,53, no konačno će biti utvrđen u maju ili junu sledeće godine i važiće od 1. januara 2023. Do 31. decembra 2022. važiće komercijalni kurs, kao što ga imamo i sada", objašnjava.

"Ne treba se bojati povećanja cena"

Veliki broj ljudi boji se povećanja cena kod prelaska na evro, ali Mavriček kaže da je praksa zemalja koje su već uvele evro pokazala da je zamena nacionalne valute imala vrlo mali uticaj na rast cena, odnosno inflaciju.

"Zemlje koje su prve uvele evro imale su mali takozvani harmonizovani rast indeksa potrošačkih cena, koji se kretao između 0,09 i 0,28 postotnog boda. Zemlje koje su kasnije uvele evro imale su oko 0,3 – tako i mi očekujemo da neće biti značajan uticaj na cene, nekih 0,37 postotnih poena, s tim da su najveći uticaj imale uslužne delatnosti i nešto manji broj proizvoda koji se često koriste, poput peciva i novina", kaže Mavriček.

Nakon uvođenja evra u Sloveniji je poskupeo prevoz, cene u restoranima i frizerskim salonima, dok su u Slovačkoj rasle cene hrane i građevinskih radova.

Hoće li u Hrvatskoj, kao u Sloveniji, skočiti plate kad se uvede evro?

"Istraživanja su pokazala da se uglavnom radi o proizvodima koji nemaju uticaja na ljude sa nižim primanjima, nego na one sa višim, poput usluga smeštaja, restorana, sportskih usluga, to su obično usluge koje koriste ljudi s višim primanjima", objašnjava Mavriček.

Dvojno plaćanje kunama i evrima biće omogućeno samo dve nedelje nakon uvođenja evra, odnosno do 15. januara 2023. godine.

"To je jedan od mehanizama kako će ljudi lakše zameniti kune koje su im preostale u džepovima, s tim da je obaveza trgovaca vraćanje novca u evrima. Naravno, nije to bezuslovno, već kada će postojati ta mogućnost. Sigurno će biti trgovina ili kafića koji neće moći uzvratiti u evrima, nego u kunama. Nakon tog razdoblja od dve nedelje, svi povrati i plaćanja biće isključivo u evrima", kaže Mavriček i dodaje da period od dve nedelje nije prekratak, jer se na primerima svih zemalja koje su uvele evro taj period pokazao kao optimalan rok za zamenu valuta.

"Mi već možemo puno pre polagati kune koje imamo kod kuće na naše račune, kako bi se automatizmom sa 1.1. konvertovale u evre, to je jedan od načina. Takođe, šest meseci nakon uvođenja postojaće besplatna konverzija kuna za evre u bankama, Fini i Pošti, a nakon tih šest meseci banke će moći da naplate naknadu", objašnjava.

Kunske kovanice promeniti u tri godine, novčanice će moći uvek

Svi kunski računi otvoreni u bankama će tako biti pretvoreni u evropske račune, a Mavriček ističe da je bitno napomenuti periode u kojima će biti moguće zameniti gotov novac.

"Kovanice će se menjati svega tri godine, za razliku od novčanica koje će se moći menjati neograničeno. Prvih godinu dana moći će se zameniti u bankama, Fini i pošti, a nakon toga isključivo u Hrvatskoj narodnoj banci bez naknade", kaže i napominje da banke nisu dužne da prime više od sto novčanica i sto komada kovanica u jednoj transakciji.

Što se tiče štednji i kredita, oni će se takođe automatizmom konvertovati u evre, a nakon 1. januara 2023. plate i penzije takođe će biti u evrima.