"Nema oblasti u kojoj ne sarađujemo sa njima"

Oni su razmotrili napredak na realizaciji zajedničkih projekata u Srbiji i razgovarali o novim aktivnostima.

Ministar finansija je na početku zahvalio potpredsednici EIB-a što ta institucija daje podršku Srbiji i istakao dobre ekonomske rezultate iz ove godine. Rekao da se očekuje privredni rast od 6,5 odsto, prema konzervativnim procenama, te istakao da je javni dug na nivou od 55,5 odsto, da je stopa nezaposlenosti pod kontrolom, i da je Republika Srbija pomogla privredu sa oko osam milijardi evra i sačuvala radna mesta.

Potpredsednica EIB-a čestitala je ministru Malom na teškom, ali uspešnom poslu koji je urađen u prethodnom periodu, i istakla da je reč o impresivnim rezultatima.

Sagovornici su ocenili da je Evropska unija pokazala posvećenost Zapadnom Balkanu, uprkos krizi sa pandemijom, te da je prisustvo EIB-a dokaz da se timskim zalaganjem može ojačati investicioni potencijal celog regiona.

“Nema oblasti u kojoj ne sarađujemo sa ovom finansijskom institucijom, a najznačajnije su trenutno one koje su najosetljivije i na udaru zbog aktuelne pandemije, a to su privreda i zdravstvo”, rekao je Mali, saopštilo je Ministarstvo.

Prema njegovim rečima, glavna uzdanica evropske investicione politike je Evropska investiciona banka, koja je dala prioritet projektima usmerenim ka privredi i investicijama, sa ciljem da se poboljša život svih građana.

“Mi smo u junu ove godine potpisali ugovor u vrednosti od 200 miliona evra kredita za pomoć malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Od tog iznosa 110 miliona evra biće upotrebljeno za likvidnost preduzeća a 90 miliona za investicione aktivnosti, odnosno za nabavku opreme kako bi se dodatno umanjile negativne posledice pandemije i doprinelo rastu srpske ekonomije”, rekao je Mali i dodao da je reč o kreditima sa vrlo povoljnim uslovima.

Potpredsednica EIB-a je istakla da ta institucija podržava Zapadni Balkan i u razvoju održivih visokokvalitetnih usluga zdravstvene zaštite. Ta banka je od 2008. godine do danas uložila više od 365 miliona evra u regionalne projekte u oblasti zdravstvene zaštite.

“Više od 200 miliona evra uloženo je u modernizaciju, obnovu i proširenje tercijalnih bolničkih usluga u Srbiji koje pružaju klinički centri u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Klinički centar u Nišu, rekonstruisan uz pomoć ovog kredita proširio je svoje kapacitete te sada više od 2,5 miliona građana sa juga Srbije ima bolji pristup zdravstvenim uslugama u tom objektu”, podsetila je ona.

Zatim, dodala je, oko 50 miliona evra uloženo je i u rekonstrukciju 20 regionalnih bolnica u Srbiji, i dva instituta uključujući Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, u kojem je EIB podržala modernizaciju proizvodnje vakcina sa 3,6 miliona evra.

Sagovornici su istakli da je druga važna oblast saradnje energetika i zelena tranzicija.

U maju ove godine potpisan je finansijski ugovor za Gasni interkonektor Nis-Dimitrovgrad-Bugarska. Vrednost tog projekta je 85,5 miliona evra a biće finansiran kreditom EIB od 25 miliona evra a pored sredstava iz zajma, obezbeđena su i bespovratna sredstava EU (IPA) za finansiranje ovog projekta u iznosu od 49,5 miliona evra dok će ostali troškovi biti pokriveni iz budžeta Srbije. Ugovor je stupio na snagu 20. jula.

Najavljeno je i da će EIB nastaviti ulaganje u region sa namerom što bržeg oporavka od pandemije i radi njegove transformacije u digitalno, zeleno, povezano i konkurentno tržište.

Sve ove inicijative EIB deo su Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije usvojenog 2020. godine koji će zemljama Zapadnog Balkana staviti na raspolaganje oko 30 milijardi evra za ulaganja kojima se podstiče zelena tranzicija, inkluzivni rast i stvaranje zajedničkog tržišta.

Privatni sektor će takođe ostati i dalje u središtu pažnje ove finansijske institucije, jer je malim preduzećima potrebna podrška da bi se oporavila od krize i razvijala u pravcu inovacija i digitalizacije, čime će se stvoriti uslovi za otvaranje novih radnih mesta u Srbiji.