Crnogorci "klize u devedesete"?

Mnogo je bitnije koliko oni novca potroše tokom odmora u Crnoj Gori, kaže ekonomski analitičar Vasilije Kostić.

U razgovoru za Dnevne novine ocenjuje i kako je već sada jasno da je ta potrošnja daleko manja nego 2019, jer se, kaže, radi o turistima sa znatno manjom platežnom moći uz to, dodatno, raspoloživim dohotkom prilično iscrpljenim korona-krizom.

Stoga napominje kako je granica od 65 odsto prometa iz 2019. vrlo visoko i ambiciozno postavljena, zbog čega sumnja da može biti i ostvarena.

Hoće li se raditi nedeljom u Crnoj Gori?

Kostić je mišljenja i da je Crna Gora ozbiljno skliznula u masovni turizam, koji nosi obeležja iz devedesetih godina prošlog veka.

"Sada je od neobičnog značaja, ne manje važno od finansijskih efekata sezone, da se počne od ovog momenta intenzivno raditi na preoblikovanju percepcije destinacije ili bolje rečeno na vraćanju percepcije destinacije Crne Gore na staze od pre korone kao destinacije za srednje visoku i visoku platežno, sposobnu klijentelu i organizovanom tržištu, budući da smo ozbiljno skliznuli u masovni turizam sa njegovim obeležjima iz devedesetih", rekao je Kostić.

Sezona koja je u znaku masovnosti, kaže Kostić, karakteristična je i po predviđanjima nakon prolaska jeka zdravstvene krize.

"Poseta je masovna, naročito imajući u vidu lošu predsezonu, ali sa opet onim karakteristikama koje smo predviđali: turisti iz regiona sa malom ili znatno smanjenom kupovnom moći i redukovanim organizovanim dolascima preko turističkih operatera kao posledica, pre svega, avio-dostupnosti", rekao je Kostić.

Pojašnjava da je masovnost u potrošnji, a naročito u turističkoj, nešto što ne doprinosi vrednosti destinacije već je, kako kaže, umanjuje u očima tržišta.

"Masovnost je atribut prosečnosti, a Crna Gora je po svojim prirodnim potencijalima u vrhu izuzetnosti zato to dvoje sa stanovišta dugoročne strategije razvoja treba usaglasiti u korist izuzetnosti, a ne obrnuto. U protivnom ćemo se vratiti kretanju u obliku jedan korak napred, dva nazad", kazao je Kostić.

Celokupnu situaciju ilustrovao je rečima jednog poznatog pesnika, koji je, kako ukazuje Kostić, govorio: "Ja sam mnogo više bio ravnodušan prema datumu svoga rođenja, nego prema činjenici da sam uopšte rođen".

Crnogorci odlučili: Posle socijalnih bonova na red došle osnovne namirnice

"Tako bi i svi mi trebalo da budemo više ravnodušni prema brojki prispelih turista koja, uzgred, obavezno nije pozitivna pojava (veći kvantitet ne znači i veći kvalitet) i ako vidim da to nije do kraja jasno, nego, pre svega, prema njihovoj potrošnji, odnosno finansijskom efektu, a mislim da bi trebalo biti intuitivno jasno da je ta potrošnja daleko manja nego 2019, jer se jednostavno radi o turistima sa znatno manjom platežnom moći, uz to, dodatno, raspoloživim dohotkom prilično iscrpljenim korona-krizom", pojašnjava sagovornik Dnevnih novina.

Slike iz prošlosti, kada je u pitanju ova sezona su, ukazuje Kostić, apsolutno prisutne.

"Potvrđena su predviđanja da usled korone neće biti dalekih seoba 'savremenih nomada' i da će turisti ići na 'proverene i sigurnije destinacije' i tamo gde je sa stanovišta njihove upoznatosti najmanje nepoznanica. Te odrednice uz poznate nedostatke organizacione prirode (kašnjenje sa predsezonom, avio-dostupnost, uputstva za dolazak…) neminovno vraćaju slike iz devedesetih, jer su više nego dominantno prisutni domaći gosti i gosti iz bližeg okruženja sa poznatim karakteristikama u platežnoj moći i obrascima u potrošnji. Masovni turizam sa svim njegovim negativnim obilježjima je 'ante portas', kao što je svojevremno Hanibal bio pred vratima Rima da budemo metaforični", kazao je Kostić.

Govoreći o hedžing aranžmanu u vezi s kreditom za auto-put, Kostić je rekao da je nepotrebno pojašnjavati prednosti jer one, napominje, govore same za sebe manja kamata, valutni rizik redukovan, struktura ukupnog državnog duga po osnovu valutne koncentracije unapređenja.

"Nadam se da ovo nije najbolje što se desilo u vezi sa dugom prema kineskim partnerima, već da je to korak na putu ka restrukturiranju, odnosno refinansiranju duga prema Kinezima. Pod ovim mislim na disperziju postojećeg kreditnog rizika i, zašto ne, na bolje uslove finansiranja, odnosno nižu kamatnu stopu, jer su se stvari kada je u pitanju ponuda na tržištu kapitala drastično promenile nabolje u odnosu na vreme zaključenja aranžmana sa Kinezima", rekao je Kostić.

Osvrnuo se i na rast cena.

Stiglo na naplatu: Hoće li se dići Crna Gora?

"Od rasta cena u krajnjem nikome nije dobro, čak ni onima koji mu se na početku raduju, jer pre ili kasnije on može preći u opšti rast cena, a to je definicija inflacije koja je skopčana s padom kupovne moći novca", ističe.

Stvar je, kaže, ista i sa rastom cena goriva.

"Dodatno, sa njim je inflacioni pritisak veći, jer se bukvalno nalazi na inputu proizvodnje svih proizvoda i usluga", pojasnio je Kostić.

Ublažavanje rasta cena goriva samo kratkoročno

Kostić smatra i da država može da ublaži rast cena goriva dok se stanje na svetskom tržištu ne bi eventualno popravilo. Dugoročno, ipak to nije moguće.

"Dakle, kratkoročno država može da se odrekne dela svojih prihoda (akciza) ili da deluje interventnim snabdevanjem tržišta po nižim cenama od tržišnih. Kao što se može zaključiti i jedno i drugo košta, pa taj proces, pre ili kasnije, ima i svoj kraj, kada se tržišne sile moraju osloboditi, jer država, ma koliko bila bogata, nema resurse za dugoročnu kontrolu cena", pojašnjava on.

Rasprava o robnim rezervama je, sa druge strane, aktuelizovana najnovijim poskupljenjima.

"Inače o njima nije bilo spomena, liše onoga što su mediji preneli o nabavci rezervi pšenice i tada u kontekstu sumnjivog posta, a ne u kontekstu potrebe za robnim rezervama. Sada je situacija dugačija i ona verodostojno odražava naš ad hoc od slučaja do slučaja pristup rešavanju stvari sa odsustvom dugoročnog promišljanja", kazao je Kostić.

Crnogorci vraćaju Miločer Karađorđevićima? Opozicija: Njihovi preci su okupirali Crnu Goru

Intervenisanjem iz robnih rezervi u ovakvim trenucima je, smatra on, dobar odgovor.

"I što je važno, manje štetan za tržište od administriranja u privredi ograničavanjem cena – pod uslovom da držite robne rezerve, ali i one kao i sve drugo imaju svoju lošu stranu, a to je cena njihovog držanja. Ono što zovemo tržišnim poremećajima (iako oni to suštinski nisu) ne dešava se svakodnevno, to su pre izuzeci nego pravila, pa se postavlja pitanje ekonomske opravdanosti njihovog držanja", rekao je Kostić.