Gde je nameštaj? Malo je nade da će u dogledno vreme biti bolje

Ne samo sa Dalekog istoka, nego i evropski partneri ne znaju kada će poslati robu.

Mada se ni sama tome nije nadala, industrija nameštaja je odlično prošla za vreme korone: kad su već morali biti kod kuće, mnogi su onda hteli da i svoj dom konačno malo doteraju ili su zbog rada kod kuće jednostavno morali da kupie pisaći sto, radnu stolicu, policu...

Takva navala na nameštaj se produžila i kako je stanje polako počelo da se normalizuje. Iz lanca Ikea za ARD priznaju kako, zbog velike potražnje u mnogim trgovinama lanca, mnogo artikala ima ili manje na skladištu - ili ih uopšte nema, piše DW na hrvatskom. Tu oni praktično ništa ne mogu, jer je i njih teško pogodio problem u sektoru logistike i u isporuci.

I proizvođači nameštaja se žale: "U međuvremenu je gotovo kod polovine nemačkih proizvođača nameštaja smanjena proizvodnja zbog poteškoće u isporuci, često je i čitava proizvodnja morala biti obustavljena", kaže Jan Kurt, poslovođa udruženja proizvođača tog sektora.

Malo je nade da će u dogledno doba biti bolje: 70 odsto upitanih proizvođača se žali kako je ovog maja postalo još lošije nego što je bilo u aprilu. Četiri od pet upitanih fabrika se najpre žali jer im nedostaje okov, metalni i stakleni delovi i funkcionalni elementi - neretko su sve to delovi koji stižu sa Dalekog istoka.

Sve je postalo skuplje

Ali nije mnogo bolje ni kod delova koji se barem delimično proizvode negde u Evropi: 70 odsto firmi se žali da im nedostaje čak i panel-ploča, ploča od veštačkih materijala, sunđeri, elektronski delovi, a nedostaju čak i sredstva za pakovanje. Takođe se pazi i da se rezerve tekstila i kože ne potroše prebrzo.

Povrh toga, proizvođači nameštaja su razmazili kupce sve nižim cenama - ali s tim je kraj. Zapravo, neće biti drugog izbora nego lepiti druge ceduljice sa cenom i u trgovinama. "Snažno i brzo poskupljenje mnogih sastavnih delova namještaja je i naš sektor izložilo ogromnom pritisku i značajno je promenio osnove za računanje konačne cene", kaže Kurt za agenciju dpa.

Puno drvo, ako nije egzotičnih sorti, uglavnom dolazi iz zemalja Evrope, ali i tu se šezdesetak odsto nemačkih proizvođača žali da isporučioci ne šalju robu na vreme i da cene uporno rastu.

To se odnosi praktično na svu vrstu drvne građe, od hrasta i bukve pa do jelovine. I tu nemački proizvođači najčešće čuju kako je problem i logistika, ali i delovi za mehanizaciju obrade sirovog drveta. Kada će biti bolje - to se niko ne usuđuje da kaže. Jer gužve po prodavnicama nameštaja traju i dalje...