Hrvati očajni: Pored svih problema, vlada je dala 33 miliona evra za Kolindinu ideju

Hrvatska daje 246 miliona kuna (oko 33 miliona evra) za "neformalnu političku platformu usmerenu na jačanje područja Srednje Evrope i sustizanje razvijenosti Zapadne Evrope doprinoseći pritom koheziji Evropske unije i evropskog prostora". To je projekat poznat po imenu Inicijativa tri mora.

S 15 na 54, pa na 96

Prvobitni iznos namenjen u ovu svrhu bio je 15 miliona kuna (2 miliona evra), a zatim je podignut na 54 miliona kuna (7,2 miliona evra), pa je nedavnim rebalansom proračuna, a javnost nije ni primetila, došlo do - 96 miliona kuna (12,8 miliona evra). Kad tome dodamo 150 miliona kuna (20 miliona evra) koje je država dala lane, kalkulator lako izbaci gornju brojku od 246 miliona kuna (oko 33 miliona evra).

Sistem se može koristiti u razne svrhe: Hrvatska će prva brojati ljude putem Wi-Fi signala?

Sve to piše u zvaničnim dokumentima iz skupštine, javno dostupnima na vebu. Svejedno, Jutarnji list zatražio je i zvanično tumačenje od vlade i Ministarstva spoljnih poslova, koje rukovodi Inicijativom. Pitali su koliko su do sada novca poreznih obveznika dali za Inicijativu tri mora. Nisu precizirali, ali pokušali su da objasne važnost projekta.

150 miliona dali u vreme najveće pandemije

"Nastavak na odluku vlade iz oktobra 2020. godine, Hrvatska banka za obnovu i razvitak (HBOR) je u ime Hrvatske uložila 20 miliona evra u Investicijski Fond 3SI. Ovim iznosom, Hrvatska je dobila mesto u upravljačkim telima Fonda te pravo glasa kada se odlučuje u koje projekte će ovaj Fond investirati sredstva", kazali su iz vlade.

Tada, u vreme kad se donosila odluka o davanju 150 miliona kuna (20 miliona evra) u inicijativu koju je pokrenula bivša predsednica, dakle u oktobru prošle godine, svakodnevno se izveštavalo o broju novozaraženih, strahovalo za privredu i evidentiralo 80 posto manje dolazaka turista u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Veledrogerije su u tišini mrzele vladu, a Zagreb još nije počeo s obnovom štete od potresa, piše hrvatski medij.

Glavašević: Taj se novac davao ispod žita

U saboru je o besmislenosti ovog troška nedavno govorio zastupnik Bojan Glavašević. Izrazio je zabrinutost da se, kako kaže, taj novac daje "tiho", ispod žita, tako da se ne privlači pažnja javnosti.

Hrvatski plan za izlazak iz krize: Turiste pretvoriti u stanovnike

"U proračunu koji je sabor usvojio za tu je stavku bilo predviđeno 15 miliona kuna (2 miliona evra). Potom je Ministarstvo preraspodelom taj iznos podiglo na 54 miliona kuna (7,2 miliona evra), što je samo po sebi prilično problematično jer predstavlja ogromno povećanje, da bi sada u predlogu rebalansa taj iznos bio povećan za dodatnih 42 miliona kuna (5,6 miliona evra) na iznos od 96 miliona kuna (12,8 miliona evra). Od 15 miliona do 96 miliona je poprilično velik skok, zar ne, a sve u tišini bez obrazloženja i bez da je u dokumentu koji je ovom saboru poslat prikazan originalni iznos koji je sabor izglasao. To čak nije netransparentno. Kolegice i kolege, to je mutno i zaplotnjački", kazao je Glavašević za saborskom govornicom ističući da se država nalazi u vremenima kad svaka kuna poreznih obveznika mora biti važna i potrošena namenski i na njihovu dobrobit, a kamoli iznos od 96 miliona kuna.

Opozicionar tvrdi da je to propali projekat koji je gurala Kolinda

"Dublji problem ipak leži u tome za šta se ti novci zapravo daju. Inicijativa triju mora je propali, za Hrvatsku potpuno beskoristan projekat koji je gurala bivša predsednica. Ne samo da je gotovo beskoristan nego je i izgubljen i lišen ozbiljnije podrške u međunarodnoj zajednici. Na političkom nivou ta inicijativa isključuje zemlje s kojima Hrvatska ima dugogodišnja partnerstva i gura nas prema zemljama poput Poljske, koja je trenutno glavni zagovornik te inicijative", kazao je Glavašević.

Ističe kako Ustav predviđa da se premijer i predsednik moraju usaglasiti oko ovakvih pitanja. A predsednik Milanović je u više navrata javno govorio da nije saglasan s participacijom Hrvatske u ovom projektu.

Milanović se protivi inicijativi

Milanovića su pitali zna li koliko se daje za Inicijativu tri mora i je li s time saglasan.

"Za proračun i rebalans proračuna nadležni su Vlada RH (kao predlagač) i Hrvatski sabor (koji te dokumente izglasava). Koordinaciju Inicijative Tri mora u celosti vodi Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova i sve tražene informacije mogu vam dati upravo u tom ministarstvu. Što se tiče predsednika Republike, on je svoj stav o Inicijativi Tri mora više puta javno izneo i u tom stavu nije se ništa promenilo", odgovorili su iz Milanovićevog kabineta.

Hrvati masovno odlaze iz zemlje, samo jedna država EU "izgubila" više stanovnika

A ono što je predsednik ranije komunicirao bilo je da inicijativnu smatra "nepotrebnom i potencijalno štetnom" zbog mogućeg zameranja Berlinu i Moskvi. U oktobru je kazao kako je protiv toga da Hrvatska da i lipe za tu inicijativu ako ne vidi jasno "kako, što i kada".

Iz vlade kažu da su po ovom pitanju u stalnom kontaktu s Milanovićevim kabinetom

Zanimljivo, od vlade su na pitanje je li predsjednik Zoran Milanović s njima na istoj stranici po pitanju ove inicijative dobili odgovor iz kojeg se može protumačiti kako oni oko tog sarađuju:

"Hrvatska kao suosnivačica Inicijative triju mora ostaje aktivna i predana u njoj, a Vlada RH je imenovala Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova nacionalnim i koordinacijskim telom na izvršnom nivou. U dogovoru s predsednikom Republike, na poslednjem samitu Inicijative sudelovao je predsednik Vlade g. Andrej Plenković, a Ministarstvo spoljnih poslova ostaje po ovom pitanju u stalnom kontaktu s kabinetom predsednika Republike Hrvatske", kazali su.