Povećanje po švajcarskoj formuli: Sa novom povišicom prosečna penzija skače na 30.870 dinara

Svih 1,7 miliona penzionera procentualno će dobiti istu povišicu, a to bi prosečnu penziju od 29.400 dinara uvećalo za 1.470 dinara na 30.870 dinara.

Oni koji imaju veću penziju, vrednosno će dobiti "deblju kovertu", ali najveći broj penzionera imaće u džepu između 750 i 1.000 dinara više. Do ove računice Blic je došao po osnovu činjenice da najveći broj penzionera u Srbji (njih oko 17 odsto) ima penziju između 15.000 i 20.000 dinara.

Oko 10.000 penzionera, koliko ih danas ima penziju od oko 30.000 dinara, od naredne godine svakog meseca primaće oko 1.450 dinara više nego danas.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da će ove godine minimalni rast BDP-a biti šest odsto i da će, ako se računa po švajcarskoj formuli, od prvog januara 2022. godine penzije rasti za pet odsto, pod uslovom, kako kaže, nastavimo ovako da radimo.

„Trudićemo se da to bude i malo više“, rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, od 2012. do 2021. godine penzije u našoj zemlji povećane za 23 odsto, a u narednim godinama penzije će rasti za pet odsto na godišnjem nivou.

Odluka u poslednjem kvartalu

Konačna odluka sa preciznim procentom povećanja, trebalo bi da bude donesena u poslednjem kvartalu ove godine, najkasnije u oktobru ili novembru.

„To je bila praksa i svih prethodnih godina. U međuvremenu nikako ne treba isključiti mogućnost jednokratne pomoći najstarijima“, kaže izvor Blica iz Nemanjine 11.

Rast penzija po „švajcarskom modelu“ u Srbiji je stupio na snagu u janaru prošle godine, i to praktično znači njihovo usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.

„Švajcarska formula“, inače, bila je uvedena 2003. godine i primenjivana do 2006. kada je ukinuta na insistiranja Svetske banke, a u okviru tadašnjeg aranžmana MMF. Od tada su penzije usklađivane samo sa rastom inflacije.

Penzije su vanredno povećane 2008, a od 2010. godine su usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto. U 2014. godini su u sklopu mera fiskalne konsolidacije smanjene penzije veće od 30.000 dinara, ali su kasnije nekoliko puta uvećavane u zavisnosti od stanja u republičkom budžetu.

Većina evropskih zemalja ima formule za usklađivanje penzija, a najčešće se određuju u skladu sa rastom inflacije i prosečnih zarada.