Država daje 50 odsto troškova za izolaciju: Kakve su šanse za uspeh u uštedi energije?

Država kreće u pilot-projekat nudeći da subvencioniše 50 odsto troškova za izolaciju.

Kakve su šanse za uspeh?

Nedavno je firma za koju radi Nenad Miljković sagradila kuću od 114 kvadrata – dobra izolacija, moderni prozori i vrata. „Što je bolja izolacija materijala u zidu, koristi se manje toplotne energije“, kaže Miljković za DW i ne preteruje – na primeru pomenute kuće, ušteda je ogromna.

Ona se greje na strujni kotao od devet kilovata sa samo pet grejnih tela. Za tradicionalnu kuću od opeke, kakva je većina u Srbiji, bio bi potreban kotao od 24 kilovata i barem deset radijatora, računa Miljković, menadžer u kompaniji Smart House.

Nije čudo što su privatna domaćinstva u Srbiji veliki rasipnici energije i – veliki zagađivači. Država je nedavno pokrenula pilot-projekat, doduše sa skromnom sumom od 54 miliona dinara. Toliki novac raspodeliće se lokalnim samoupravama koje se jave do 21. maja, a one će se dalje baviti energetskom sanacijom stambenih zgrada i kuća.

Vlasnici treba sami da prilože polovinu novca, četvrtinu dobijaju kao subvenciju države, a četvrtinu od lokalne samouprave.

"Oko tri hiljade evra treba da bi se zgrada obukla u stiropor. To znači da bi država i opština dali 1.500 evra po zgradi“, kaže nam Ivan Ristić, inženjer energetike iz firme Mikoterm. U prvoj turi tako bi moglo da se sanira najviše šestotinak objekata. „To je beznačajno s obzirom na stotine hiljada energetski loših domaćinstava koje imamo“, dodaje Ristić.

Uz to, Ristić kao veliki problem vidi što je uslov za subvencije to da građevine imaju upotrebnu dozvolu, što sa mnogima u Srbiji nije slučaj. Namera države je, kaže, dobra, ali je redosled koraka pogrešan: „Prvo bi trebalo zabraniti sve što ekstremno zagađuje vazduh i omogućiti nelegalizovanima da budu legalizovani i energetski efikasni“, ističe inženjer energetike.

Beg od uglja i mazuta

Energetska efikasnost zgrada označava se razredima, njih je ukupno osam, od A+ do G. U kojem je objekat razredu zavisi od toga koliko kilovat-sati energije troši po metru kvadratnom. „Svaki objekat ispod energetskog razreda C bi bio kandidat za dobijanje subvencija“, kaže arhitektkinja Ana Stevanović Mitrović. Ideja je da se posle sanacije taj razred poboljša barem za jedan stepen.

ana Stevanović Mitrović kaže da će mnogo zavisiti i od komisija koje po opštinama i gradovima odlučuju ko će dobiti subvencije. „Poželjno bi bilo da u sastavu komisije bude i jedan odgovorni inženjer energetske efikasnosti zgrada ili neko tehničko lice, kako bi se objektivno donela odluka na osnovu pregleda objekta.“

Teoretski, te komisije mogu podržati izolaciju zidova, zamenu vrata i prozora ili kotlova. Procenjuje se da oko 1,2 miliona domaćinstava sagoreva ugalj, mazut, ali i plastiku i gumu. Prema rečima nadležne ministarke Zorane Mihajlović, sanacija kuća trebalo bi da se obavi u naredne tri godine, što bi moglo da donese 15-20 odsto niže troškove grejanja.

No pojedinosti još ne znaju ni u njenom Ministarstvu rudarstva i energetike. Na upit DW odgovaraju da je ovo tek pilot-projekat kako bi se mehanizam isprobao.

Država ili tržište?

Kad Ministarstvo potpiše ugovore sa izabranim lokalnim samoupravama, trebalo bi da uslede dva javna poziva – jedan za izbor firmi koje će sanirati objekte, drugi za građane koji žele subvencije. U Ministarstvu dodaju da će biti propisana cena materijala i usluga koju moraju da ponude izvođači, da ne bi došlo do naglog skoka troškova.

Menadžer kompanije Smart House pak nije siguran da će to sa ograničavanjem cena ići. Kaže, materijali se uvoze i poskupeli su u jeku pandemije. „Proizvedeno je manje materijala jer sve radi manjim kapacitetom, s druge strane dolazi do velike potražnje jer mnogi hoće da se odsele iz gradova“, kaže Miljković.

Inženjer energetike Ivan Ristić skeptičan je da će državne subvencije pomoći bez strogih propisa. „Treba da postoje jasna pravila u odnosu na to šta piše u energetskom pasošu objekta, mora da se uradi fasada i da postoje standardi za koje materijale ide koja izolacija i način grejanja.“

„Onda naterajte banke da daju kredit sa kamatom od jedan odsto. Kad izolujemo objekat, onda nam ne treba ovoliko energije i sami ćemo da vidimo kako da se grejemo najefikasnije. Tržište će samo da nađe optimalno rešenje“, ističe Ristić.

Prema procenama, oko 70 odsto zgrada i kuća u Srbiji nema nikakvu ili ima vrlo slabu izolaciju. U proseku objekti troše i do četiri-pet puta više energije nego što je slučaj u Evropskoj uniji. Zvaničnici kažu da Srbija ukupno uludo baca oko 40 odsto energije koju proizvede.