U čemu je "kvaka" s italijanskim kućama za 1 evro?

No, s razlogom se mnogi pitaju – u čemu je kvaka?

Verovatno ste već videli razne ponude, oglase i novinske članke o italijanskim kućama koje se prodaju za 1 evro. Čak i oni najskeptičniji među nama nisu mogli odoleti da ne kliknu i vide o čemu se radi, a možda i požele kupiti jednu.

Mnogi italijanski gradovi proteklih godina mamili su kupce ovim cenama kako bi oživeli kraj i udahnuli nov život na puste ulice. Kamena kućica u zelenilu i miran život, ali i povratak korenima, želja su mnogih.

Na primer, američka glumica Lorejn Brako, koju pamtimo iz uloge psihijatra mafijaša Tonija Soprana, jedna je od onih koji su iskoristili priliku i kupili jeftinu kuću kako bi se vratili u svoju rodnu domovinu, piše portal Pun kufer.

Gradić Castiglione di Sicilia (poznat i kao grad vina) prošlog meseca najavio je prodaju čak 900 napuštenih kuća po ceni od 1 do 5.000 evra.

No, s razlogom se mnogi pitaju – u čemu je kvaka? Zašto bi kuća u prekrasnom ruralnom delu Italije, s pogledom na more, koštala tako malo?

Mnogo je razloga zbog kojih kuća košta jedan evro

Prvi je razlog taj što ne možete samo tako kupiti kuću i držati je na lageru. One dolaze s određenim setom uslova, a zavisno od toga koje ste mesto pikirali, mogli biste ostati prijatno iznenađeni ili potpuno razočarani.

Najpre, tako jeftine kuće morate da renovirate. Većina kuća koja košta 1 evro na kraju će vas ispasti mnogo više od jednog evra jer im je potrebna temeljna obnova: od krovova i podova, zidova i fasade, do uvođenja struje i vode. Uglavnom su to stare pastirske kuće koje decenijama nisu bile korišćene, pa ih je izela vlaga i prekrila vegetacija. Drugi je uslov često taj da kupljenu kuću morate obnoviti u roku od najviše tri godine. Prilikom kupovine dajete i oko 5.000 evra depozita koji vam se kasnije vraća, a treba platiti i administrativne troškove.

Neki koji su se upustili u ovaj poduhvat kažu kako se trud isplatio – lokalne vlasti bile su od pomoći i na usluzi tokom celog tog "putovanja", a konačna cena ipak ih je zadovoljila. Na kraju krajeva, kuća je bila jedan evro.

Drugi kažu kako su nakon duge potrage i desetina pregledanih kuća (tačnije – ruševina) zaključili kako će radije kupiti pristojnu kuću za više novca, s više sadržaja i boljom saobraćajnom povezanošću, pa izvršiti minimalne popravke.

Zatim, mogli biste se iznenaditi kad shvatite da je 1 evro samo početna cena i da je kuća zapravo na licitaciji. Konačna cena može vas izaći nekoliko hiljada evra – što opet nije loše, ali vas i dalje čekaju poslovi i majstori.

Planirate li ovde da živite, trebaće vam radna dozvola, a vremenom će vam verovatno trebati i italijansko državljanstvo, te znanje italijanskog jezika. Naime, za kupovinu nekih kuća uslov je da se doselite u dotično mesto te onde živite i radite, odnosno pokrenete biznis.

Možda biste pomislili da će vam birokratija i papirologija zadavati glavobolje, no, iznenađujuće – brojni kupci potvrdili su kako to uopšte nije bio problem. Proces prijave je jednostavan, svi potrebni dokumenti mogu se pronaći na internetu, a oni najhrabriji uspeli su proći kroz taj proces bez hodanja tamo-vamo do Italije.

Sada im preostaje radovanje selidbi ili penziji koju će provesti pod suncem, uz more, možda čak i sa italijanskim državljanstvom.