Šamar Pekingu, Kinezi besne

EU je bila previše naivna - tako je poverenik za unutrašnje tržište Tijeri Breton sažeto objasnio temeljni problem Unije.

Ona je do pre koju godinu Kinu smatrala "zemljom u razvoju". Sve dok ta "zemlja u razvoju" nije počela da krade neprocenjivo tehnološko znanje, bilo stvarnim lopovlukom, bilo kupovinom firmi koje ga poseduju, piše Jutarnji list.

I zato je prošle srede Evropska komisija predstavila predlog uredbe kojom se nastoji rešiti problem kada strane firme iz trećih zemalja uz pomoć državnih subvencija preuzimaju firme u EU ili dobijaju poslove na javnim konkursima (potonje se odnosi na izgradnju Pelješkog mosta). Iako se Narodna Republika Kina nigde ne spominje, projekat je usmeren protiv Pekinga, čiji je megafon na engleskom - "Global tajms" odmah reagovao: "Predlog signalizira sve oštriji stav EU prema Kini, što bi moglo izazvati ekonomsku štetu tokom stagnacije širom Evrope". Peking reži, dakle ljut je.

Ljutnja je nedvosmisleno povećana nakon što je u subotu tokom samita EU u Portu održan video-samit EU i Indije.

"Razgovarali smo o strateškom partnerstvu Indije i Evropske unije, novom početku pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini. Takođe i o nizu drugih aktivnosti koje se odnose na klimatske promene, na sve moguće globalne izazove na kojima treba da sarađujemo s Indijom, jednom od najvećih, najuticajnijih i najmnogoljudnijih zemalja sveta", izvestio je hrvatski premijer Andrej Plenković.

Indija je presudni rival Kine u Aziji, jedina zemlja koja se s njom može meriti po veličini i broju stanovnika.

Prvi udarac je Kvad

SAD je zadao ozbiljan udarac Pekingu kad je početkom ove godine predsednik Džo Bajden održao video-samit Kvada (Quad - Quadrilateral Security Dialogue), strateškog dijaloga u kojem su još Australija, Japan i - Indija. Kina je opravdano zaključila kako je taj projekat usmeren protiv njenih strateških interesa - stavljanje svih zemalja Pacifika u podređen položaj. Peking krši sporazum o trgovini zanemarujući vapaje za "međunarodnim poretkom koji se temelji na međunarodnom pravu". "Današnji susret je naglasio da delimo interese, principe i vrednosti demokratije, slobode, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, što podupire naše strateško partnerstvo" - EU i Indija ovim su navodom u subotu definisale suštinu odnosa. "Dogovorili smo se, kao dve najveće demokratije, da EU i Indija imaju zajednički interes u stvaranju sigurnosti, prosperiteta i održivog razvoja u multipolarnom svetu.".

Pritom će Brisel morati da ima stalno otvorene oči jer indijski premijer Narendra Modi pokazuje ozbiljne znakove skretanja prema autoritarizmu i hindu-nacionalizmu.

EU želi da zauzme poziciju globalnog lidera u zelenoj tranziciji i u taj projekat uključuje Indiju, a središnje mesto pripada "partnerstvu u povezivanju" ili nastavku pregovora o trgovinskim i investicijskim odnosima.

Konkurencija "pojasu"

O tome se razgovaralo još početkom veka, ali bez većeg uspeha. Kineska pretnja delovala je kao katalizator, što se vidi iz sledećeg: "Naše partnerstvo promovisaće transparentnu, održivu, uključivu, sveobuhvatnu povezanost baziranu na pravilima, koja se zasniva na načelima socijalne, ekonomske, fiskalne, klimatske i ekološke održivosti i jednakim uslovima za ekonomske subjekte". Većina navedenog apostrofira se kao glavni problem u saradnji s Kinom.

Zaključno, Evropska unija i Indija planiraju saradnju proširiti i na treće zemlje i regije, u Africi, Srednjoj Aziji i indo-pacifičkom području kako bi se "izgradila digitalna, energetska, transportna i povezanost ljudi s ljudima". A to je konkurencija kineskom projektu "Jedan pojas, jedan put".