Zašto struja u komšiluku postaje akcizna roba?

Posebno je istaknut predlog da se električna energija tretira kao akcizna roba.

Ekonomski analitičar Damir Bećirović za Kliks kaže kako njemu nije čudno da u tim predlozima nema nikakvih suštinskih izmena koje bi pomogle privredni oporavak u ovom pandemijskom i nada se uskoro postpandemijskom periodu.

"Svaka izmena zakona iz domena poreza kod nas znači nova opterećenja za privredu. Ima tu nekih tehničkih izmena koje su i dobre, ali ništa suštinski bitno. Posebno mi je nelogično da mi, umesto da u doba recesije imamo ekspanzivnu fiskalnu politiku, radimo suprotno i na primer povećavamo bazu proizvoda na koje se primenjuju akcize. Kada je reč o izmenama Zakona o akcizama, mislim da je ovde dominantan fiskalni razlog za izmene ovog zakona. Ko od nas može verovati da je kod uvođenja akciza za lož-ulje i ugalj bio važan ekološki razlog, jer je istovremeno na toj listi i prirodni gas. Bio bih srećan da nisam u pravu te da svi ti novi akcizni prihodi budu namenski usmeravani isključivo u ekološke ili zdravstvene svrhe", kaže on.

Ekonomista i zastupnik Socijaldemokratske partije (SDP) BiH u Domu naroda Federacije BiH Aner Žuljević za navedeni portal kaže kako se vladajuća politika u toj zemlji odlučuje za promenu zakona samo kad nestane novca, da bi dodatno pljačkala vlastite građane, a sve to gotovo uvek pravda usaglašavanjem s EU i efikasnošću institucija.

"Praktična iskustva su takva da građani u ovoj zemlji već plaćaju previše po raznim poreskim osnovama, a dobijaju jedno veliko ništa. Da ne govorimo kako građani po zakonu plaćaju jedno, a politika novac usmerava u drugo pod okvirom redovnih budžetskih prihoda", kaže on.

Izdvaja primer Hrvatske koja za zdravstvo odvaja 32 posto od ukupnih prihoda od akciza na duvan i alkohol ili oko 150 miliona evra godišnje.

"Vlastodršci bi mogli malo razmisliti da u ovoj zemlji konačno realizuju celovitu i sveobuhvatnu poresku reformu koja će pritisak države skinuti s leđa poslodavaca i radnika kroz kombinaciju manjih poreskih opterećenja s nužnom racionalizacijom države, jer smo već predugo pogubili kompas. Konkretno da smanje poreski pritisak na plate, oslobode novac za rast minimalne plate i omoguće dostojanstven život za 60 posto građana. Takva mera će povećati potrošnju, rašće i PDV, a bićemo i konkurentniji u smislu poslovnog ambijenta, čime će se legalizovati i siva zona", kazao je.

Dodaje kako podržava to da se luksuz dodatno oporezuje, stopom od 30 posto i više, ali da se zakonodavac malo pozabavi i nižom stopom za određene životne artikle, ako već ne može nulta.

"Više od 20 godina nam prodaju priču kako je više stopa opasno zbog evazije poreza. U ovoj zemlji postaje opasno preživeti s ovakvim poreskim sistemom i uslovima života. Mi smo država apsurda i socijalnog disbalansa u kojoj je davno umrla solidarnost. Nama jedan državni parlamentarac finansijski vredi 10 radnika s minimalnom platom ili 10 penzionera. Na tim osnovama kroz poreski sistem i predatorsku državu kreirali smo sistem koji se dugoročno socijalno urušava", naveo je

On kaže kako jedni dobijaju više nego što im treba i što objektivno zarade, a onima koji se "ubiše od posla" treba šest meseci rada da zarade mesečnu potrošačku korpu.

"Ili ćemo se reformisati ili ova država kao servis građana ovakva i treba da propadne. Vreme je da se tačno utvrdi da ono što građani odvajaju za putarinu završi u putnoj infrastrukturi, a ne da nam svakodnevno ljudi ginu na lošim putevima zato što je neka politika odlučila da deo sredstava prenameni za svoje izborne apetite. Ista stvar je i s akcizama na duvan i alkohol, koje bi trebalo delom namenski završiti u zdravstvu, a ne da građani imaju situaciju u kojoj samo lekara ne nose u bolnicu, jer kao nema novca", zaključio je Žuljević.