Koliko zarađuju Hrvati sa fakultetskom diplomom? Objavljena prosečna plata

Hrvatska među zaposlenima u pravnim licima, kompanijama i javnim ustanovama ima oko 265.000 visokoobrazovanih radnika koji čine drugu najbrojniju grupaciju zaposlenih prema stručnoj spremi.

Najbrojniji su radnici sa srednjom školom, kojih je oko 595.000. Njihova je prosečna mesečna neto plata bila 5460 kuna (oko 723 evra) te je dosegnula 60 posto prosečne plate osoba sa visokom stručnom spremom, piše Večernji.hr.

Učenje se po tome ipak isplati pa tako fakultetski obrazovana osoba godišnje u Hrvatskoj u proseku zaradi oko 109.000 kuna, odnosno 14.432 evra, a ona sa srednjom stručnom spremom oko 8607 evra.

Više od državnog proseka zarađuju tri grupacije zaposlenih, oni s VSS-om, višom spremom, te visokokvalifikovani radnici.

Diploma više škole donosi oko dve hiljade kuna (oko 265 evra) nižu platu od univerzitetske diplome, odnosno 7154 kune (946 evra), a u Hrvatskoj s višom školom radi oko 98.000 zaposlenih. Na trećem su mestu malobrojni VKV radnici – njih oko 10.500 – koji su uoči godine korone u proseku zarađivali 6562 kune - 868 evra.

Sve vreme tvrdi se da Hrvatskoj hronično nedostaje VKV radnika, ali to se po kretanju plata ne bi moglo zaključiti jer su u pet godina prosečne plate te grupacije zaposlenih porasle samo deset posto i rasle su najsporije u grupacijama prema stručnoj spremi.

Prosek kao i svaki prosek skriva brojne razlike, zavisno od jačine kompanije i delatnosti u kojoj osoba radi, pa tako VKV radnik u farmaciji zarađuje oko 12.000 kuna neto na mesec (1588 evra), u filmskoj branši oko 11.000 (1455) dok u drvnoj industriji visoka kvalifikacija donosi platu koja je tek oko 4600 kuna (608 evra).

U pet poslednjih godina najbrže su rasle plate oko 56.000 nekvalifikovanih radnika – 20 posto – te su premašile 4000 kuna odnosno stale su na 4094 kune (oko 542 evra).

VSS u obrazovanju

Fakultetska diploma najviše vredi u farmaciji i marketinškom biznisu, gde je prosečna plata VSS zaposlenog oko 14.000 kuna neto (oko 1853 evra). Blizu te svote su i inženjeri rudarstva 13.800 kuna, a oko 12.000 kuna zarađuje VSS u proizvodnji pića, bankarstvu, proizvodnji električne opreme, popravkama i instaliranju opreme, te u zdravstvu.

U javnoj upravi prosečna plata VSS zaposlenog je oko devet hiljada kuna (1191 evro), a u obrazovanju 6750 kuna (893 evra). Ljudi s VSS-om u obrazovanju druga su najslabije plaćena grupa sa VSS nakon 300 osoba koje s fakultetskom diplomom rade u oblasti zaštite, te zarađuju oko 6600 kuna - 873 evra.

Oko 70.000 zaposlenih u obrazovanju ima visoku stručnu spremu, u zdravstvu oko 19.000, u javnoj upravi oko 33.000, u stručnim i naučnim delatnostima oko 24.00, prerađivačkoj industriji oko 23.000, finansijskom sektoru oko 15.000, trgovini oko 21.000, a u građevini oko 6.000.

U analizu plata i zaposlenosti nisu uključeni zaposleni u zanatskim i slobodnim profesijama. Sa srednjom školom najbolje je raditi u pojedinim delovima naftne industrije, gde je plata oko 10.000 kuna (1322 evra), u farmaceutskoj industriji, u kojoj zaposleni ljudi sa SSS-om zarađuju oko 7500 kuna (oko 993 evra), slično kao i u IT sektoru.

U zdravstvu je srednjoškolski kadar plaćen oko 5900 kuna (781 evro), u javnoj upravi 6100 kuna (oko 807 evra), a u obrazovanju 4400 kuna (582 evra).

Manje su od zaposlenih u obrazovanju zarađivale jedino osobe sa srednjom školom u kožnoj i tekstilnoj industriji – od 3800 do 4100 kuna neto (od 503 do 543 evra)

Inače, u godini za koju je rađena juče je objavljena analiza Državnog zavoda za statistiku prosečna neto plata bila je 6382 kune (oko 845 evra), a podaci su prikupljeni iz godišnjeg izveštaja kompanija.

Pet godina ranije, 2014. godine, prosečna plata je bila 5529 kuna (732 evra )i do kraja 2019. godine porasla je 15 odsto.