Mali u autorskom tekstu za B92.net: Zakon koji menja način funkcionisanja privrede

Ministar finansija Siniša Mali u autorskom tekstu za B92.net o svim značajima nedavno usvojenog Zakona o elektronskom fakturisanju.

Izvor: B92

Četvrtak, 29.04.2021.

11:05

Mali u autorskom tekstu za B92.net: Zakon koji menja način funkcionisanja privrede
Foto: TANJUG/ZORAN ZESTIC

Tekst ministra Malog prenosimo u celosti:

"Novi Zakon o elektronskom fakturisanju deo je strukturnih reformi, koje će značajno uticati na poboljšanje poslovnog ambijenta u Republici Srbiji i umnogome olakšati rad privredi, što nam je i bio jedan od najvažnijih ciljeva kada smo pripremali ovo zakonsko rešenje. Najpre će od 1. januara 2022. godine poslovanje sa državom postati ekonomičnije i sigurnije, a zatim će propisani način slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura postepeno usvojiti i privredni subjekti u međusobnim transakcijama.

Strukturna reforma, kojoj pripada upravo usvojeni Zakon o elektronskom fakturisanju, podrazumeva dve mere – uvođenje novog modela fiskalizacije i prelazak na elektronsko fakturisanje.

Kada je reč o uvođenju novog modela fiskalizacije, novi zakon iz te oblasti je usvojen krajem 2020. godine, a njegova primena će početi od 1. januara 2022. godine. Zakonom o fiskalizaciji stvaraju se uslovi za suzbijanje sive ekonomije, efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza.

Predviđeni model fiskalizacije se zasniva na onlajn režimu koji će omogućiti da se Poreskoj upravi u realnom vremenu dostavljaju podaci o izdatim fiskalnim računima. Zakonom o fiskalizaciji se stvaraju uslovi za efikasno praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza. Naravno, omogućava se i veći broj poreskih kontrola u sedištu poreskog organa, što će smanjiti potrebu za terenskim kontrolama.

Ovo je pravo mesto da još jednom ponovim da sve zakone koje donosimo, donosimo kako bismo olakšali rad privredi, pa je to slučaj i sa Zakonom o fiskalizaciji. Upravo zato, primena ovog zakona za njih neće predstavljati dodatni trošak jer je država budžetom za ovu godinu opredelila tri milijarde dinara za subvencije privrednicima za nabavku fiskalnih kasa.

A sada da se vratim na Zakon o elektronskom fakturisanju.

Elektronsko fakturisanje, koje treba da doprinese transparentnosti i pravnoj sigurnosti u poslovanju, uvodi se sistemskim zakonom koji menja način funkcionisanja privrede, a sve po ugledu na digitalne fakture koje već postoje u Evropskoj uniji i u drugim razvijenim državama sveta. Jasno je da je sam tekst Zakona o elektronskom fakturisanju usklađen sa odredbama relevantnih direktiva Evropske unije.

Korišćenje e-faktura će biti besplatno da bi se izbegli dodatni troškovi za privredu, a primena Zakona o e-fakturama, sasvim sigurno će dovesti do ubrzanja procesa rada i poslovanja i obezbediti veću pravnu sigurnost svim poslovnim subjektima kada je reč o dostavljanju i primanju faktura, kao i njihovo bolje čuvanje. Takođe, novi sistem razmene faktura dovešće do uštede u vremenu i omogućiti bržu naplatu između privrednih subjekata, uz pozitivan uticaj na smanjenje pojedinih troškova koja sada snose preduzeća.

Novi normativni okvir podrazumeva uvođenje centralizovane platforme za razmenu e- faktura, kako u segmentu između pravnih lica u poslovnom segmentu (preduzeće - preduzeće), tako i u segmentu poslovanja i transakcija privatnog sektora sa javnim sektorom (preduzeće - država), i to sa ciljem potpune zamene papirnog oblika fakture u digitalni. Digitalna faktura će se prenositi putem centralizovane platforme od izdavaoca ka primaocu fakture, bez fizičkog oblika.

Zakon predviđa različita odstupanja od obaveznog režima elektronskog fakturisanja. Na prvom mestu, u pogledu pojedinih transakcija, nije uvedena obaveza elektronskog fakturisanja. Pored toga, obaveza elektronskog fakturisanja u transakcijama između subjekata privatnog sektora takođe trpi ograničenja, budući da bi neograničeno postavljena obaveza elektronskog fakturisanja između svih subjekata privatnog sektora predstavljala preveliko udaljavanje u pogledu transponovanja Direktive 2014/55/EU.

Što se Zakona o elektronskom fakturisanju tiče, stanovišta sam da se Republika Srbija opredelila za primerenije, odnosno pažljivo odmereno rešenje prema kojem se obaveza elektronskog fakturisanja ograničava u odnosu na određene subjekte.

Ako se izuzme javni sektor, krug subjekata na koje se odnose odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju svodi se na obveznike poreza na dodatu vrednost, uz ostavljanje mogućnosti da se i privredni subjekti koji nisu obveznici PDV-a dobrovoljno prijave za korišćenje sistema (uz uslov da su obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti, odnosno obveznici poreza na dobit pravnih lica). Prava i obaveze novog zakona, dakle, ne tiču se fizičkih lica, odnosno građana.
Foto: TANJUG/ZORAN ZESTIC
Naglašavam da je prvi koji se obavezuje da postupa u skladu sa novom regulativom – javni sektor. Naime, predviđeno je fazno uvođenje obaveze izdavanja i primanja elektronskih faktura. Tri datuma su ključna: 1. januar 2022. godine, 1. jul 2022. i 1. januar 2023. godine. Najpre nastupa obaveza subjekta javnog sektora da prima (i čuva) elektronsku fakturu, kao i obaveza izdavanja elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora. Istovremeno nastupa obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora. S druge strane, obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora primenjuje se od 1. jula 2022. godine. Na kraju, obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine. Navedeno su, ujedno, datumi od kada se primenjuje i obaveza da se elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost.

Ovako uređenim rokovima ostavljen je adekvatan period za sve aspekte tehničkog prilagođavanja budućih korisnika. Važna je napomena da će na raspolaganju biti kontakt centar za pružanje podrške korisnicima, koji će davati brze odgovore na pitanja i dileme.

Zakon je definisao elektronsku fakturu kao „zahtev za isplatu po osnovu transakcija sa naknadom, svaki drugi dokument koji utiče na isplatu, odnosno visinu isplate, faktura koja se izdaje za promet bez naknade, kao i primljene avanse, koji su izdati, poslati i primljeni u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka preko sistema elektronskih faktura“. Da pojasnim, elektronske fakture slaće se i primati, ne tako što će subjekti jedni drugima slati skenirane papirne oblike faktura, već će slati i primati zakonom propisani skup podataka u zadatom formatu, koji će pratiti PDF prikaz. Taj skup podataka u skladu je sa Direktivom Evropske unije 2014/55, konzistentan je sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i podzakonskim aktima usvojenim na osnovu tog zakona.

Propisano je da se elektronska faktura može odštampati u jednom ili više primeraka do isteka roka za obavezno čuvanje e-faktura, na način koji obezbeđuje verodostojnost porekla i integritet sadržine odštampane fakture. Ovo je važno, pošto Zakon predviđa da elektronska faktura predstavlja verodostojnu ispravu, ako je od strane izdavaoca elektronske fakture ili informacionog posrednika u njegovo ime poslata primaocu elektronske fakture preko sistema elektronskih faktura, što dovodi do poboljšanja pravne sigurnosti i u postupku izvršenja.

Novim normativnim okvirom predviđeno je uvođenje „Sistema elektronskih faktura“, inovativne zaštićene aplikacije, koja neće biti komplikovana za korišćenje. Sistem je „veb” rešenje, što znači da nije potrebna njegova instalacija, već joj se pristupa putem internet pregledača, a za njegovo korišćenje potrebno je prijavljivanje na aplikaciju, korišćenjem zaštićenog sistema o čijem se funkcionisanju stara država.

Predloženo zakonsko rešenje u potpunosti se oslanja na propise kojima se uređuje informaciona bezbednost i eksplicitno je propisana dužnost preduzimanja mera zaštite od bezbednosnih rizika jer trgovina podacima i ugrožavanje konkurentnosti, pre svega, spadaju u krivična dela protiv privrede, kao i protiv bezbednosti računarskih podataka, dok nesavesno postupanje sa ličnim podacima predstavlja krivično delo protiv sloboda i prava čoveka i građanina. Kao takve, sankcioniše ih Krivični zakonik. Dodatno, sam Predlog zakona propisuje kazne za prekršaje, a prekršajne sankcije propisane su i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Odredbama zakona propisano je da se elektronska faktura izdaje i prima u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja koji je identičan međunarodnom standardu, a koji je konzistentan sa relevantnim odredbama Direktive EU.

Činjenica je, na kraju, da uspostavljanje vidljivosti međusobnih transakcija subjekata javnog sektora, subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura, uz povećanje obima naplate poreza na dodatu vrednost predstavljaju strateško opredeljenje Ministarstva finansija. Važnu komponentu ovom opredeljenju daje i novi Zakon o elektronskom fakturisanju, koji će doprineti suzbijanju sive ekonomije, povećanju naplate PDV-a i smanjenju „PDV jaza“, kao i unapređenju i automatizovanju procesa poreske kontrole."

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 5

Pogledaj komentare

5 Komentari

Možda vas zanima

16.700 vojnika raspoređeno: Počelo je... 4
Svet

16.700 vojnika raspoređeno: Počelo je...

Filipinske i američke trupe počele su danas vojne vežbe "Balikatan" u Filipinima, koje će trajati do 10. maja, a uključivaće i pomorske vežbe u Južnom kineskom moru, na čije teritorije polažu pravo i Kina i Filipini.

12:24

22.4.2024.

1 d

Podeli: