Kineski monopol na retke metale

No, ako imate, na primer, Ajfon - on sadrži najmanje osam takvih retkih metala bez kojih ne bi ni mogao biti napravljen.

Isto je i s drugim pametnim telefonima, te računarima koje svakodnevno koristimo, pa je razumljiva važnost retkih metala. Osim u potrošačkoj elektronici retki metali neophodni su i za druge važne proizvode. U stvari, nekoliko savremenih tehnologija upravo su zavisne od tih retkih metala i bez njih njihova primena ne bi bila moguća. Ukupno je 17 grupa tih retkih metala.

Retkih metala u sirovinama ima po celom svetu, no već decenijama većina njihovog rudarenja i proizvodnje je u Kini. Oko 88% kineskog izvoza retkih metala u 2019. godini bilo je u samo pet zemalja koje su među svetskim tehnološkim i ekonomskim moćnicima. Japan i SAD su daleko najveći njihovi uvoznici - te dve zemlje uvoze više od dve trećine kineskih retkih metala.

Lantan, koji se nalazi u hibridnim vozilima i pametnim telefonima, je količinski u Kini najzastupjeniji izvozni retki metal, iza njega je cerijum. Najskuplji od retkih metala je terbijum - od samo 115 metričkih tona izvoza naplaćeno je 57,9 miliona američkih dolara, piše portal Bug.

Kineski monopol nad retkim metalima ne samo da joj daje stratešku prednost nad jako zavisnim zemljama poput SAD-a koja od nje uvozi 80% retkih metala za svoje potrebe i čini to važno tržište nestabilnim u odnosu na geopolitičke odnose premda Kina izvoz retkih metala ne koristi ni u trgovinskom ratu sa SAD, a, uz to, problem mogu biti i lanci snabdevanja ako nema alternativnih izvora nabavke. Primer nestabilnosti tog važnog tržišta je bio 2010. godine kada je Kina smanjila kvote za izvoz retkih metala za 37%, što je delom rezultiralo snažnim rastom cena retkih metala na globalnom tržištu. Kinesko smanjenje kvota rezultiralo je tržišnim poremećajima zbog kojih je usledila zajednička akcija SAD, Japana i EU preko Svetske trgovinske organizacije koja je tek 2014. godine zaključila da Kina nema pravo na ograničavanje kvota izvoza retkih metala.

Četiri godine smanjenih kineskih kvota za izvoz retkih metala dovelo je do preko 200 ulaganja u ostatku sveta u nove rudnike i proizvodnju retkih metala i makar delimičnog ublažavanja kineskog monopola.

Kineska dominacija u retkim metalima rezultat je višegodišnje industrijske politike od 1980-ih različitim podsticajnim merama od povrata poreza do ograničenja izvoza.

Kako bi smanjili zavisnost od Kine, SAD i Japan postavili su kao prioritet diverzifikaciju svojih izvora retkih metala. Povećanje rudarstva retkih metala van Kine smanjilo je kineski globalni udeo u rudarstvu, sa 97,7% u 2010. na 62,9% u 2019. godini. No, rudarstvo je samo jedan deo slagalice. Ne samo rudarenje, nego i velika većina prerade retkih metala iz sirovina (80%) je u Kini. Neretko sirovine iz drugih zemalja šalju se u Kinu na preradu jer je teško biti konkurentan jeftinoj kineskoj proizvodnji, ali i zbog njene niske cene energenata.