Neplaćeni rad u Srbiji vredi više od petine našeg BDP-a - ko ga obavlja?

To pokazuje analiza predstavljena na današnjoj završnoj konferenciji "Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada".

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović istakla je da je Srbija druga zemlja u svetu koja je, u saradnji sa UN WOMEN i Vladom Velike Britanije, sprovela ekonomsku analizu neplaćenih poslova staranja o porodici i u domaćinstvu sa ciljem da se poboljša kvalitet života žena i da se učini više u ravnopravnoj raspodeli neplaćenog rada.

Mihajlović je kazala da ne prođe dan da se ne razgovara o rodnoj ravnopravnosti i stvaranju jednakih uslova za žene i muškarce, zahvaljujući rodno odgovornoj vladi i zajedničkom radu sa međunarodnim partnerima.

''Kada smo počeli ovaj projekat, svi su nas neobično gledali smatrajući da je prirodno i normalno da žena kuva, pere i pegla u domaćinstvu, da brine o deci, starima, bolesnima i da zbog toga skraćuje svoje radno vreme'', rekla je Mihajlović na završnoj konferenciji "Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada".

Ona je kazala da kao razlog za skraćeno radno vreme 95 pdsto žena navodi upravo brigu o deci i porodici, a samo četiri odsto muškaraca traži isto.

Istakla je da su ovakvi projekti način da se borimo protiv stereotipa i da animiramo očeve da se više uključe u roditeljstvo i da napravimo balans u obavljanju neplaćenog rada.

''Žene 20 odsto svog vremena provode u neplaćenim poslovima. Očekujem da iz ovoga proizađu određene odluke, da budu deo zakona i da nastavimo dalje zajedno da radimo na stvaranju rodno ravnopravnog društva", poručila je Mihajlović.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da se vekovima smatralo da žene nemaju nikakva prava - imovinska, lična, prava na slobodu, kretanje, novac...

Kako je rekla, žene vekovima rade besplatno i doprinose BDP svih društava, a da ih niko ne pita kada je dogovoreno da je njihov neplaćeni rad podrazumeva.

''Moramo da razgovaramo o tome koliko svaka žena doprinosi razvoju svog društva, koliko košta briga o kući, briga o drugima i starijima, a koja, bez ikakve novčane nadoknade, uglavnom pada uglavnom na ženska pleća. Nadam se da će u saradnji ministratsva, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i partnera, svi razumeti koliko je važno da vidimo žene koje ćutke i bez nadoknade rade za nas. To smo dužni'', rekla je Čomić.

Zamenica ambasadorke Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Rebeka Fabrici rekla je da je projekat, finansiran kroz Fond za dobru upravu Vlade Velike Britanije zajedno sa Vladom Srbije, pokazao da neplaćeni rad, koji uglavnom obavljaju žene, ima svoju vrednosti i da iznosi 9,2 miliajrde evra, odnosno 21,9 odsto BDP.

''Ravnopravna raspodela ovog posla, kao i podrška institucija kroz usluge, dovešće do osnaživanja žena, ali i do opšteg ekonomskog i društvenog razvoja'', rekla je Fabrici.

Izrazila je zadovoljstvo što je Vlada Srbije spremna da aktivno radi na izmenama pravnih akata i pružanja usluga koje će pokrenuti te promene.

''Bez jednake podele rada ne može se govoriti o istinskoj rodnoj ravnopravnosti, a bez rodne ravnopravnosti ne može se govoriti o prosperitetnom društvu'', rekla je Fabrici.

Direktorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović rekla je da je, kada se govori o neplaćenom radu, važno razumeti koji rodni stereotipi postoje u društvu vezano za brigu o porodici i domaćim poslovima.

''Moramo da se više angažujemo na uključivanju muškaraca u roditeljstvo i kućne poslove , da uvodimo nove sisteme podrške koji bi doprineli preraspodeli neplaćenog rada. Želimo da pokažemo da su rešenja tu, nadohvat ruke. Želimo da pružimo sisteme podrške donosiocima odluka", rekla je Rikanović.

Projekat “Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada” realizovali su Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i britanske ambasade u Srbiji.