Veće zarade, struja i poljoprivreda: Šta stoji u planu reformi koji je Srbija predala EU?

Programom koji obuhvata tri godine, uključujući i tekuću, predviđene su 24 velike reforme u osam oblasti, a kojima je u fokusu privredni rast, zapošljavanje, bolji standard građana, ali i jačanje nacionalne ekonomije i njene konkurentnosti.

U prevodu, program ekonomskih reformi od 2021. do 2023. previđa rast plata i penzija, više radnih mesta, privlačenje stranih kompanija, ali i poboljšanja uslova za rad firmi i preduzetnika koji već rade u Srbiji. Na spisku reformi je i odlučna borba protiv sive ekonomije koja godinama unazad značajno krnji BDP zemlje, ali i ulaganja u tehnologije, zdravstvo, energetiku, ekonomske integracije...

"Penzije će od 2021. godine biti indeksirane po švajcarskoj formuli, koja će dugoročno obezbediti nominalni rast od pet do 6 odsto na godišnjem nivou", navodi se u dokumentu koji je nedavno ministar finansija Siniša Mali uručio šefu Delegacije EU u Srbiji Semu Fabriciju.

I to bi značilo da naši najstariji, njih ukupno 1,7 miliona, i sledeće godine treba da očekuju povećanje primanja, kao i da će bolji standard penzionera biti u fokusu države i narednih godina.

Zadržavanje radnika

Foto: Depositphotos, Elf+11

U dokumentu se među ciljevima vrlo decidno navodi usporavanje odlaska radnika iz Srbije, koje je prethodnih godina bilo posebno izraženo u sektoru zdravstva, ali je u jednom momentu bilo vrlo često i kod mladih ljudi. S tim u vezi, među opštim ciljevima se navodi i jačanje veza sa dijasporom, ali ii privlačenje stranaca različitih obrazovnih profila. To je, inače, cilj koji je postavljen i u usvojenoj Strategiji o ekonomskim migracijama do 2027. godine.

Jedan od ciljeva je unapređenje poslovnog ambijenta i tu se u dokumentu u fokus stavlja bolji kvalitet javne uprave, a prvenstveno se misli da skraćivanje postupaka i ukidanje neophodnih koraka, te čekanje na šalterima i traženje "još jednog papira".

Kako se navodi, "u planu je unapređenje kvaliteta javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka, takozvani e-papir", a biće nastavljene i započete reforme u Poreskoj upravi. Pominje se i fiskalizacija o kojoj se do sada mnogo pričalo, a čija je suština praćenje izdavanja računa i stajanje na put čestoj praksi trgovaca koji su prodavali robu ne izdajući fiskalni račun.

Poljoprivreda i dalje ključan sektor

Foto: Depositphotos, stevanovicigor

Jedna od planiranih strukturnih reformi tiče se ukrupnjavanje poseda. Komasacija bi praktično dovelo do boljih uslova za razvoj poljoprivrede, koja je strateški važna za Srbiju, jer čini dobar deo privrednog rasta zemlje.

Cilj komasacije bio bi i stvaranje uslova za izgradnju puteva, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, te vetrozaštitnih pojaseva i svega onoga što našoj poljoprivredi nedostaje, a razvijene zemlje odavno imaju. U tom smislu, predviđena je i dopuna nekoliko postojećih zakona koji regulišu ovu oblast.

Digitalizacija u poljoprivredi takođe je nešto na čemu će se raditi, a krajnji cilj je unapređenje konkurentnosti poljoprivrede - od infrastrukture do kvaliteta proizvoda i unapređenja organske proizvodnje.

Podrška jačanju domaćih kompanija

Foto: Borislav Bajkic/Shutterstock

Dalji rast spoljne trgovine Srbije, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou, je takođe jedan od ključnih ciljeva države, ali u oblasti ekonomskih integracija. S tim u vezi poseban akcenat stavljen je na rad na jačanju konkurentnosti srpskih kompanija, a cilj je pripreme za članstvo u EU i njihovo lakše uključivanje u tržišnu utakmicu.

Srbija nastavlja i aktivnosti usmerene ka ostvarenju članstva u STO, a naročito ka rešavanju pitanja postojeće zabrane spoljnotrgovinskog prometa GMO proizvoda u i okončanju otvorenih bilateralnih pregovora sa pojedinim članicama STO.

U fokusu i tržište struje

Foto: Zhao jiankang/Shutterstock

Energetski sektor u Srbiji čini oko 4 odsto BDP-a. U cilju većeg doprinosa sektora energetike privrednom rastu potrebno je unapređenje energetske efikasnosti, izgradnja modernih kapaciteta, razvoj unutrašnjeg tržišta i korišćenje obnovljivih izvora energije, navodi se u dokumentu.

Dodaje se i, prenosi Blic, da je neophodno utvrditi cenu struje za građane i privredu tako da odražava troškove proizvodnje električne energije s jedne strane i i tržišne cene s druge, a vodeći računa o životnom standardu.

"U oblasti transporta postoji visoka usaglašenost sa pravnim tekovinama EU, a izgradnja i rekonstrukcija deonica puteva je ograničena nedostatkom finansijskih sredstava", navedeno je, uz napomenu da je u ovom sektoru planiran razvoj energetskog tržišta uz izgradnju infrastrukture u vidu dalekovoda i transformatorskih stanica.

U planu je i reforma železnice kroz usaglašavanje regulatornog okvira i unapređenje bezbednosti.

Ulaganje u tehnologije

Foto: Depositphotos/violetkaipa

Reforma naučno-istraživačkog sistema s jedne strane treba da obezbedi stabilnost finansiranja naučno-istraživačkih organizacija, a sa druge da podrži nauku.

"Fokus reforme je na jačanju kapaciteta naučno-istraživačkih instituta, čiji osnivač je uglavnom Republika Srbija (69 od 73 akreditovana instituta)", navodi se u dokumentu.

U ovom segmentu planirano je i unapređenje podrške za razvoj pametnih specijalizacija i inovacija, kao i povećanje dostupnosti e-Uprave unapređenjem infrastrukture i uvođenjem novih tehnologija.

U fokusu ekonomskih reformi su i obrazovanje i zdravstvo, i to u pravcu digitalizacije. Govoreći o obrazovanju navodi se važnost usklađivanja sa potrebama tržišta rada.