Novi koncepti radne nedelje: Model 3-2-2 ili četiri radna dana?

Postavlja se pitanje da li smo spremni za drastične promene - promenu mesta na kom obavljamo posao i promenu radnog vremena.

Dok se jedni nadaju da će u i u budućnosti moći nastaviti da rade od kuće, drugi nestrpljivo očekuju povratak na svoja radna mesta na kojima su radili pre pandemije koronavirusa. Mnogi se pitaju da li će se struktura rada vratiti na onu pre pandemije, da li će radno vreme trajati od 9 do 17 sati pet dana nedeljno i slično.

Novi predlozi strukture rada se fokusiraju na veću fleksibilnost, dok su neki više dramatični, piše portal Kliks (Klix). Neki eksperti za produktivnost rada predlažu da odustanemo od pet radnih dana, tradicionalnog radnog vremena i radnih mesta. Ukoliko se kompanije i radnici slože oko velikih ideja, poslovni svet će izgledati dosta drugačije nego pre godinu dana.

Rad po sistemu 3-2-2

Ova struktura podrazumeva tri radna dana u kancelariji, dva dana rada od kuće i dva slobodna dana. Radi se predlogu koji su naveli akademici Lauren C. Howe, Ashley Whillans i Jochen I. Menges. Ključ je u fleksibilnosti jer radnici mogu izabrati koji način rada im najviše odgovara te bi posao uskladili sa svojim privatnim rasporedom. To je drastična razlika u odnosu na kineski raspored 9-9-6 prema kom zaposleni rade od 9 do 21 sat šest dana u nedelji.

Model 3-2-2 bi se mogao razlikovati u različitim organizacijama, posebno u velikim kompanijama s velikim brojem zaposlenih. Cilj bi ostao isti, ispoštovati želje zaposlenih i održati saradnju i produktivnost na najvišem nivou.

Radna nedelja od četiri dana

Koncept koji podrazumeva četiri radna dana nije ništa novo. Neke kompanije su testirale ovu ideju i eksperimentisale. Predlog postoji još od sedamdesetih godina prošlog veka, a u proteklim decenijama se primenjivao sporadično. Rezultati su bili pomešani. Ipak, zaposleni pozivaju na ovakav koncept tokom pandemije nadajući se da je to realističnije rešenje sada više nego ikada ranije. Jedan od razloga je to što su mnogi zaključili da je rad od kuće efikasniji i produktivniji te da im za obavljanje posla od kuće nije potrebno pet dana. Istraživanje u SAD-u je pokazalo da je 51 posto ispitanika produktivnije od kuće, čak iako imaju decu.

Moguće je da je rezultat toga bolja koncentracija i fokusiranje bez uticaja žamora i drugih kolega. Drugi element je to što jednostavno nema dovoljno posla za svih pet dana, a radnici pronalaze načine da potroše vreme samo kako bi na kraju zadovoljili radno vreme. Osim toga, predug boravak na poslu može imati negativan uticaj na produktivnost, kao i posledice po mentalno zdravlje.

Koncept od četiri radna dana je u decembru počela testirati kompanija Unilever s Novog Zelanda. Radnici rade 80 posto radnog vremena, ali dobijaju punu platu i ostvaruju 100 posto svojih poslovnih ciljeva. Takođe, radnici sami biraju slobodan dan, a na taj način se omogućava veća fleksibilnost i unapređuje zdravlje.

Pandemija koronavirusa nastavlja da utiče na razmišljanje ljudi i vrednosti, ali i na očekivanje zaposlenih. Na neki način se koncept 3-2-2 čini realističnijim jer zaposleni žele više fleksibilnosti. Međutim, ovaj koncept nije baš značajno implementiran dok koncept od četiri radna dana već koriste neke kompanije, a druge razmišljaju o njegovom uvođenju.

S druge strane, postoje i oni koji se ne žele odreći tipične radne strukture jer smatraju da bi ona dala prednost konkurenciji, primorala klijente da čekaju, ugrozila zdravlje radnika i korporativni svet kakav poznajemo.

Neke kompanije su ranije ustanovile da je fleksibilni rad od kuće katastrofalan po njih, a primer je Yahoo koji je 2013. godine primorao zaposlene da se vrate tradicionalnoj strukturi. Postoje i kritičari koncepta od četiri dana rada koji tvrde da bi zaposleni svoje navike "gubljenja vremena" na poslu mogli preneti i u novi koncept koji bi bio "nagrada za neefikasnost". Kritičari smatraju da, ukoliko zaposleni mogu petodnevni posao obaviti u četiri dana, jednostavno ne daju sve od sebe na poslu.

Čak i oni koji se zalažu za koncepte 3-2-2 i radnu nedelju od četiri dana priznaju da ovi sistemi imaju nedostataka.

Kako bi se to izbeglo, potrebno je da u kancelarijama budu pravi ljudi iz pravih timova dok su drugi kod kuće, a na menadžerima je da prave rasporede kako niko ne bi bio izostavljen.

Unilever planira nastaviti svoj eksperiment koji će zadržati samo ako bude davao vidljive rezultate. Prema planu, eksperiment će trajati do decembra ove godine.