Može li Bajden uspeti u misiji spašavanja ekonomije?

Njegov tim već je nagovestio da stara rešenja neće biti dovoljna.

Pre 12 godina svet se oporavljao od šoka finansijske krize i iako Bajden brani ekonomske rezultate svog tadašnjeg šefa, predsednika Baraka Obame, mnogi u njegovom današnjem timu voleli bi da je SAD tada napravio više, piše agencija Hina, prenosu Biznisinfo.ba.

Za Bajdena prva tačka ekonomskog programa biće covid 19. Njegov predsednički mandat počeo je u vreme pandemije koja i dalje ne pokazuje znakove posustajanja i svakodnevno odnosi hiljade života i ostavlja bez posla sve više ljudi. Uzrečica da je zdravlje bogatstvo dobiva novo značenje, budući da je na kocki i otvaranje ekonomija.

Previše ili premalo?

Novi američki predsednik nedavno je izneo “Plan spašavanja Amerike”. Predlaže paket mera u vrednosti 1.900 milijardi dolara za finansiranje vakcinacije svih građana i intenzivnijeg testiranja na koronavirus i za novčanu podršku domaćinstvima, kompanijama i nižim instancama vlasti.

Više od polovine toga iznosa namenjeno je finansijskoj pomoći porodicama, uključujući čekove na 1.400 dolara za većinu domaćinstava, značajno povećanje naknada za nezaposlenost i produžavanje njihove isplate za milione građana koji su bez posla.

Plan uključuje i podizanje savezne minimalne plate na 15 dolara na sat i finansiranje brige o deci. Prvi test za realizaciju predloga će biti tesna većina koju Bajdenove demokrate imaju u Kongresu.

Novi predsednik pokušaće da dobije podršku republikanaca, koje muče troškovi. Leva struja u Demokratskoj stranci želi još veću pomoć.. Ukoliko Bajdenu pođe za rukom da dobije podršku Kongresa, nagrada ekonomiji bio bi mogući rast u 2021. godini kakav nije viđen od Reganovog doba, po stopama od pet ili šest posto.

Traži se ambicija

Kočnica planovima je nasleđeni veliki državni dug, delom povezan s kolapsom ekonomije i sa 4.000 milijardi dolara podrške koje je osigurao kabinet predsednika Donalda Trampa.

Da li je to zaista ograničenje?

Janet Yellen, Bajdenova kandidatkinja za ministarku finansija, rekla je da će cena zaduživanja verovatno još dugo biti niska, a kao bivša šefica američke centralne banke Fed, zna što govori.

Malo je verovatno da će SAD spustiti kamatne stope u negativno područje, kao što je učinila evrozona, a to znači da će tražiti alternativne mogućnosti podrške ekonomiji.

Čini se da svi u novom kabinetu podržavaju mantru da je jeftino zaduživanje države kako bi se trošilo ne samo moguće već i prikladno, nužno i ključno. Za Bajdena to znači opsežnu potrošnju na zelenu energiju i radna mesta, a isto tvrde i vlade gotovo svih zemalja sveta.

Nova američka vlada sufinansiraće dugoročnu transformaciju ekonomije, koju su podstakle klimatske promene, nagovestio je je predsednik vraćanjem SAD-a u Pariski sporazum o klimatskim promenama, iz kojeg je istupio za mandata Donalda Trampa.

Kina kao tačka kontinuiteta

Hoće li Bajden time definitivno prekinuti kontinuiranu smišljenu eroziju multilateralnog sistema pod predsednikom Trampom? Odgovor je potvrdan u većini tačaka, ali ne u svim.

Američka antipatija prema Kini i pokušaji zauzdavanja njenog uspona nastaviće se i u Bajedenovo doba, procenjuje BBC. Bajdenov kabinet ipak neće proširiti trampovski merkantilizam i na demokratske saveznike.

Trampov trgovinski program sistematski je potkopavao Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO), a protekcionizam se spočitavao i Evropskoj uniji. Novi američki predsednik i njegov tim verovatno će EU smatrati strateškim saveznikom, iako ih je začudio navrat-nanos skopljen dogovor EU- i Kine o investicionom paktu, neposredno uoči Bajdenove inauguracije.

Drugi zanimljiv globalni izazov mogle bi biti tehnološke kompanije. Predsednik Tramp branio je američke divove od pokušaja drugih zemalja da im oporezuju prihode. Bajden bi mogao da pokuša da otkloni neke bojazni koje su izazvali ti globalni mega-monopoli, posebno one pretočene u upozorenja da nenamerno podstiču političke podele i ekstremizam.

Novi predsednik ipak će ponajpre biti zaokupljen fiskalnim podsticajima za spas ekonomije a njegov tim strahom da 2009. godine nije učinio dovoljno. Ovaj put neće ponoviti tu grešku, zaključuje BBC u analizi, prenosi agencija Hina.