Po potrošnji ulja smo u vrhu Evrope: Moguća nova poskupljenja?

Razlog je skok cena suncokreta zbog svetske nestašice i velika tražnja za ovom uljaricom, objašnjavaju stručnjaci za agrar.

Flaša zejtina poznatih domaćih fabrika u radnjama velikih trgovinskih lanaca juče je koštala od 147 do 157 dinara, što dugo nije viđeno na rafovima, jer je cena ovog strateškog proizvoda u Srbiji duži period stagnirala. Uz to, neizvesno je i da li će se cena suncokretovog ulja tu zaustaviti ili možemo očekivati i nova poskupljenja, piše “Politika”.

Ove godine lošiji rod imali su mnogi veliki proizvođači poput Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine. Iz tog razloga domaći proizvođači su dobro prošli jer je suncokret 2019. plaćan 31 dinara po kilogramu, a ove je išao od 32 do 38 dinara na kraju žetve kada se saznalo za sušu u Ukrajini i Rusiji. Pretpostavka je da su uljare sirovinu plaćale u proseku 37 dinara, što je na kraju dovelo do poskupljenja jestivog ulja.

“Ranije pre mnogo godina znalo se da proizvođači proizvode suncokret za uljare i one su praktično formirale cenu. U poslednjih pet godina na našem tržištu podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni se sada takmiče ko će doći do robe i pobeđuje onaj ko više plati. To ide u prilog proizvođačima, a da li ih zadovoljava ili ne to je drugo pitanje. Svakako ta cena je ravna onoj na međunarodnom tržištu, a ona je ove godine porasla zbog nestašice”, kaže za „Politiku” Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije”.

Prema njegovim rečima, naša zemlja proizvodi relativno malo suncokreta, oko 700.000 tona, a tržište suncokreta praktično radi samo mesec i po dana. Na preseku godine u oktobru uljare formiraju cene na osnovu cene nabavke sirovine, koja čini oko 80 odsto udela u ukupnim troškovima.

Na pitanje da li je ovo konačna cena ulja za ovu sezonu ili nas čekaju nova iznenađenja, Saković kaže da nije i da „proizvođači imaju razloga i za poskupljenja i za pojeftinjenja u zavisnosti od toga šta će se dalje dešavati”.

“U ovoj godini će se dešavati poskupljenja. Uljare nisu zadužene za socijalnu politiku. Obezbeđuju profit onda kada im međunarodno tržište to dozvoli. Kada bi spustili cenu, onda bi neko kupio njihovo ulje i izvezao na druga tržišta. Ako bi je podigli, onda bi opet taj neko kupio u Italiji, Mađarskoj i drugde, uvezao i njih gušio niskom cenom”, kaže on.

Proizvođači jednostavno moraju, ističe, da prate međunarodno tržište i da se tako ponašaju.

Prema njegovom mišljenju, definitivno je sigurno da ćemo imati skuplje ulje nego prošle godine, ali nema odgovora na pitanje dokle će to trajati.

“Jasno je i da od sada, pa do novog suncokreta, nećemo imati jeftinije ulje. Da li će biti na ovom nivou ili skuplje to će isključivo zavisiti od budućeg roda i dešavanja na svetskom tržištu”, kaže Saković.

Po potrošnji ulja Srbija je u vrhu Evrope, a najmanje 97 odsto ulja prodatog u našim radnjama je suncokretovo.