Bankrot firme Home plus: Kakva su prava radnika i kupaca i kako naplatiti potraživanja? VIDEO

Stoga se postavlja pitanje koja su prava radnika i kupaca kada neka firma proglasi bankrot, kao i kako se mogu naplatiti potraživanja.

Kompanija Home plus poslovala je na tržištu Srbije 20 godina. Svoje objekte imala je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Pre tri godine kompanija je promenila ime iz Home centar u Home plus. Sama promena imena ukazuje da je tu bilo mutnih radnji, smatra ekonomista Mihailo Gajić.

"Jako neuobičajeno je da neko samo zatvori poslovanje otpusti radnike i dužnicima ništa ne da, dakle, to je bukvalno neka vrsta prevare. U pravnim sistemima koji funkcionišu ovakve stvari bi se sankcionisale i samim tim bi bilo teško da do njih zapravo i dolazi", kaže on u razgovoru koji je prikazala TV Prva.

Prema podacima Narodne banke Srbije, račun te kompanije blokiran je još 30. oktobra zbog duga od 55,3 miliona dinara. Svoju dužnost da Agenciji za privredne registre predaju godišnji finansijski izveštaj nisu ispunili 2019. godine. Prema podacima iz 2016, 2017. i 2018. godine jasno se vidi da poslovanje nije išlo kako treba. Za 2018. godinu su prijavili 220 zaposlenih i profit od 824.000 dinara. U 2017. imali su 269 zaposlenih i profit od 3,1 milon dinara. Dobit u 2016. godini bila je 48,8 miliona dinara.

"Kompanija je ostala dužna svima, među njima i svojim zaposlenima, koji su ostali bez posla. Dužni su im plate, pitanje je i da li su im uplaćivani socijalni doprinosi za radni staž. Ono što je zapravo loše je to što smo imali priliku da vidimo je da je ova kompanija do poslednjih trenutaka pokušavala nešto da uradi, a da je to bilo prilično loše po dužnike. Nisu predali finansijski izveštaj, dakle poverioci nisu znali da je kompanija u lošem stanju - da li bi onda njima njihovi dobavljači dali robu? Ja mislim da je sve ovo neregularno i da bi time trebalo sud da se pozabavi", zaključuje Gajić, prenosi TV Prva.

Radnici tvrde da im poslednja plata nije isplaćena a potrošači da im ono što su platili nije isporučeno.

"Treba videti kako izgledaju magacini, da li tamo ima dovoljno robe, svakako ta roba se mora prodati kako bi se namirili kupci, da bi njima bio vraćen novac", kazao je za ovu televiziju pravnik Milan Antonijević.

U situacijama poput bankrotstva kompanije nadležni su sud i tužilaštvo. Postavlja se stečajni upravnik, čija je uloga da zaštiti interese dužnika rasprodajom dela ili imovine u celosti kako bi se ti dugovi isplatili.

Za više detalja pogledajte video-materijal: