Paradoks: Hrvatska i dalje uvozi krompir, a kud će sa 40.000 tona tržišnog viška?

One čine oko tri četvrtine zasađenih površina (76,9%) i proizvodnje (79,5%) Unije, a zbog pada turizma, ugostiteljstva i kupovne moći stanovništva zbog pandemije koronavirusa, širom Evrope, pa i u Hrvatskoj, stvaraju se veliki tržišni viškovi krompira. saopšteno je iz konsultantske firme Smarter.

Još sredinom godine krovno udruženje EU poljoprivrednika Copa Cogeca uputilo je dramatičan apel Evropskoj komisiji kako ovaj sektor treba pomoć. Procenjene štete tad su iznosile oko 400 miliona evra zbog krize uzrokovane pandemijom kovida-19, dok su danas, upozoravaju, daleko veće budući da je potražnja i dalje manja, a proizvodnja u svim zemljama povećana, piše Večernji list.

"Trenutno procene govore da je u Hrvatskoj oko 40.000 tona tržišnog viška krompira, a kako su proizvođači ove godine imali dobru proizvodnju, procene govore o urodu od oko 120.000 do 130.000 tona, što zadovoljava potrebe za domaće tržište. Trenutna otkupna cena kasnih sorti krompira pala je na oko 0,70 kuna (0,1 evro) za kilogram, dok je prošle godine bila 1,20 kune (0,16 evra). Pritisak na tržište stiže od uvoznika koji na evropskom tržištu kupuju tržišne viškove, posebno viškova ranih sorti krompira, što uzrokuje ogromne viškove kod domaćih proizvođača koji uz ovu cenu teško mogu konkurisati. Skladišta domaćih proizvođača zato su ove jeseni puna krompira, a kako posluju ispod granice rentabilnosti, Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi intervenisati na tržište te pronaći model potpore kako ogromne količine domaćeg krompira ne bi propale, što bi za posledicu moglo imati pad zasađenih površina u idućoj sezoni", ocena je stručnjaka Smartera.

Krompir spada u najkonkurentnije segmente poljoprivrede EU. Međutim, zbog ekstremne suše koju je Evropa pretrpela u leto 2018, prosečni je prinos krompira te godine pao za 14,6 odsto. Nakon ovog pada, u EU je ubrano 52 miliona tona krompira 2018, 16,3 odsto manje nego 2017. godine (prema službenim podacima Eurostata). U 2019. došlo je do značajnog rasta proizvodnje, a isto i je ove godine.

Najveći evropski proizvođači krompira (Belgija, Nemačka, Francuska, Holandija i Velika Britanija) ove su godine zasejali više od 8 posto više površina (622.988 ha), a procene govore o rastu proizvodnje od gotovo 7 posto na 28 miliona tona. No, proizvodnja i potrošnja ove godine imaju ogroman raskorak. Pad potrošnje kroz turizam i ugostiteljstvo je bio veliki, a značajno je pala potražnja industrije koja ima preradu krompira jer imaju od početka godine ogromne zalihe u svojim skladištima (prerađeni krompir, pomfrit i slično), navode iz Smartera.

Prema podacima TISUP-a, cene krompira u prvoj nedelji novembra u Hrvatskoj su u prodavnicama bile na prosečnom nivou od 4,69 kuna (0,62 evra) za kilogram, što je više nego u istoj nedelji prošle godine kada je cena bila 4,57 kuna (0,6 evra). Na veletržnicama su cene kilograma krompira bile 2,31 kunu (0,31 evro) za kilogram u prvoj nedelji novembra, što je niža cena nego prošle godine kada je kilogram bio 3,02 kune (0,4 evra).

"Proizvodnja krompira proteklih se godina u Hrvatskoj odvijala na maksimalnih 10.310 hektara, koliko je bilo zasejano tokom 2014, dok je prošle godine bio posađen na 9.387 hektara. Prošlogodišnja proizvodnja svih vrsta krompira (rani, kasni i semenski) iznosila je 173.149 tona, čime je ostvarena samodovoljnost između 80 i 85 odsto. U robnoj razmeni Hrvatska kod krompira ostvaruje deficit koji je u prva tri meseca iznosio 7,54 miliona evra, dok je za celu 2019. bio čak 13,5 miliona evra", ističu.

Prosečni prinosi krompira u Hrvatskoj još su niski (15,1 t/ha rani i 20,9 t/ha kasni krompir), nestabilni i jako podložni uticaju vremenskih prilika. Međutim, većina većih robnih proizvođača krompira postiže prinose od 30 do 35 t/ha, a manji deo uz primenu navodnjavanja i 35–40 t/ha što ih u potpunosti izjednačava s najboljim evropskim praksama.

"Kako bi se rešili brojni problemi ove proizvodnje, potrebno je pre svega ukrupniti proizvodne površine, a krompir bi trebalo dobiti status zasebne kulture ili povrća kako bi se stvorila mogućnost otvaranja prijavljivanja za EU fondove (ili povećanje potpora) za nabavku nove mehanizacije, izgradnju savremenih skladišta... Uz odabir adekvatnih sorti koje traži moderna trgovina, odnosno potrošači, prave konkurentnosti neće biti bez povećanja prinosa po hektaru. Preduslov finansijske uspešnosti je prinos krompira od 35 t/ha koji se može postići uz savremenu tehnologiju proizvodnje", tvrde iz Smartera i dodaju da "hitno treba pomoći proizvođačima dodatnim potporama, ali i otkupljivačima koji bi preuzeli tržišne viškove i osigurali cene koje bi proizvođačima omogućile da prežive ovu tešku proizvodnu godinu".

Brojne EU zemlje svojim proizvođačima i otkupljivačima obilno pomažu takozvanim "skrivenim potporama", koje im osiguravaju da spase svoju proizvodnju i tržišne viškove plasiraju izvan svojih tržišta kako bi pokrili troškove proizvodnje svojih proizvođača, zaključuju iz Smartera.