Mali: "Nastavljaju se kapitalni projekti - obilaznica oko Beograda, Moravski koridor..."

Mali je precizirao da su drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2020. godinu predviđeni ukupni prihodi od 1.292,4 milijardi i rashodi u visini od 1.774,4 milijardi, odnosno deficit od 483 milijardi dinara i istakao da je projekcija prihoda budžeta konzervativna.

"Reč je o deficitu koji ni na koji način ne ugrožava našu makroekonomsku stabilnost. Mi smo u proseku Evropske unije (EU). S druge strane, imate zemlje poput Velike Britanije, čiji je projektovani deficit 16,5 odsto, takođe i Francuska i Španija imaju neuporedivo veće projektovane deficite. Važno je da to utvrdite i uporedite sa učešćem javnog duga u BDP-u. Taj iznos neće preći nivo Mastrihta od 60 odsto, što znači da smo u stabilnom finansijskom položaju", napomenuo je Mali obraćajući se poslanicima.

Rekao je da ovaj rebalans pruža mogućnost da se još odlučnije i jače nastavi borba protiv virusa korona.

"Zato smo njime predvideli izdvajanje devet milijardi dinara za izgradnju dve bolnice, u Beogradu i u Kruševcu. Izdvojili smo i dodatna sredstva za nastavak rekonstrukcije velikog broja opštih bolnica, domova zdravlja, kao i za nabavku medicinske opreme i lekova", naveo je ministar.

On je rekao da je planirana i isplata jednokratne pomoći od 10.000 dinara za sve zaposlene u zdravstvu, koji će po usvajanju novog rebalansa dobiti mogućnost da rade u neuporedivo boljim uslovima.

"Osim završetka dve posebne kovid bolnice, planirana su i sredstva za Institut za majku i dete, za Tiršovu, za Dedinje 2, GAK Narodni Front, Institut za infektivne i tropske bolesti. Biće novca i za bolnice u Aranđelovcu, Prokuplju, Loznici, Leskovcu, Valjevu, Vrbasu, Pirotu, Kikindi, Vranju, Smederevskoj Palanci, kao i za Klinički centar Vojvodine", precizirao je Mali i dodao da su planirana i sredstva za rekonstrukciju brojnih domova zdravlja širom Srbije.

Ministar je naglasio da se predloženim rebalansom nastavljaju ulaganja u kapitalne projekte, odnosno izgradnju auto-puteva, železničke infrastrukture.

"Ima dovoljno novca za nastavak radova na Moravskom koridoru, za obilaznicu oko Beograda, za završetak auto-puta Preljina – Požega. Svi infrastrukturni radovi se nastavljaju. Ove aktivnosti dovešće do toga da nam stopa rasta bude na nivou od -1 odsto, kako smo konzervativno projektovali. Ipak, naša očekivanja su da će stopa rasta na kraju godine biti oko -0,6 ili 0,7 odsto", naveo je on i istakao da ćemo imati najbolji rezultat u Evropi.

Posebno je naglasio predviđeno izdvajanje od 5,1 milijarde dinara za poljoprivredu.

"Subvencije za poljoprivrednike iz godine u godinu rastu. U doba korone, uprkos velikoj krizi, mi smo pronašli mogućnost da izdvojimo za one za koje smatramo da je pomoć najpotrebnija", rekao je Mali.

Precizirao je da nas rebalans budžeta usmerava i ka realizaciji projekta "Srbija 2025" od kojeg se ne odustaje, a koji podrazumeva ulaganje 14 milijardi evra u infrastrukturu.

"To je pokretač rasta i razvoja naše ekonomije, naše privrede, rasta BDP-a, ali i rasta domaćih investicija. Za nekoliko nedelja, kada se pred vama bude našao budžet za 2021. godinu, videćete da smo predvideli rekordno visok iznos za kapitalne investicije", objasnio je on.

Ministar Mali je naglasio da građani treba da znaju da je prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK) kumulativni rast Srbije apsolutno najveći.

"To vam govorim, jer smo pokrenuli reforme 2014. godine. Prošlo je nekoliko teških godina i mi smo fiskalnu konsolidaciju uspešno završili. Četiri godine zaredom imali smo suficit u budžetu, a teške reforme koje smo sproveli dovele su do toga da se ove godine na pravi način nosimo sa najvećom krizom ikada, izazvanom virusom korona. Država je uspela da na sebe preuzme najveći teret krize", rekao je on i dodao da je to ujedno i opravdanje za teške reforme, zbog čega je Srbija danas lider po stopi rasta.

On se još jednom osvrnuo na budžet Republike Srbije za 2021. godinu, i napomenuo da će njime biti predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 procenta, kao i povećanje plata u javnom sektoru.

"I pored virusa korona, i pored najveće ekonomske krize, mi razmišljamo o podizanju životnog standarda. Cilj nam je da realizujemo projekat ‘Srbija 2025‘, jer to će dovesti do toga da za pet godina imamo prosečnu penziju preko 430 evra i prosečnu platu od 900 evra. Ova planirana povećanja, vode ka tom cilju", rekao je on.

Ministar je naveo i da je ponosan na rezultate koji su postignuti i podsetio da se uprkos krizi nije menjao kurs dinara, niti je došlo do rasta inflacije, što govori o stabilnosti našeg sistema.

"Pozivam vas da podržite ovaj rebalans budžeta, jer njime planiramo da ojačamo zdravstvene kapacitete, da isplatimo jednokratnu pomoć našim herojima, zdravstvenim radnicima. Planiramo da nastavimo da radimo i gradimo našu Srbiju", zaključio je Mali.