Ko gubi, a ko dobija tri milijarde $? Amerikanci godišnje ne iskoriste 2-4 odsto poklon-kartica

Amerikanci prosto obožavaju poklon-kartice, pa su Sjedinjene Države daleko najveće svetsko tržište u tom pogledu.

Plastična zamena za gotovinu na vrhu je liste kupljenih poklona u sezoni praznika već 13 godina zaredom u SAD.

Samo u 2019, američki potrošači potrošili su na poklon-kartice poznatih brendova poput Starbaksa i Amazona neverovatnih 98 milijardi dolara, što je rast od 90 procenata u odnosu na 2005. godinu.

Ali veliki deo tog novca ostaje zagubljen na dnu fioka ili zaboravljen u novčaniku.

Naime, poklon-kartice obično se potroše u toku prvih godinu dana od kupovine. Ali ako ste jedan od onih koji čuvaju karticu duže od 12 meseci, znajte da niste usamljen slučaj. U SAD svake godine ostane 2-4 procenta neiskorišćenih poklon-kartica. To znači da potrošačima propadne između dve i četiri milijarde dolara, prema podacima Mercator Advisory grupe.

Zakon o zaštiti potrošača u SAD iz 2009. predviđa da većina poklon-kartica ne može da istekne u roku od pet godina od dana aktivacije, a ograničava i naplatu neaktivnosti.

Za potrošače koji više vole keš od šopinga, sajtovi poput "Kardpula" i "Rejza" prodaju "neželjene" poklon-kartice. Cena zavisi od popularnosti kartice i obično iznosi 70 do 90 procenata početne vrednosti.

Ali i maloprodajni lanci koji izdaju kartice, kao i država, mogu da traže deo tog novca. Na primer, ako kompanija izda karticu od hiljadu dolara a potrošač potroši 900 "zelembaća", nakon određenog vremena, prodavnica može da traži deo preostalog novca kao svoj prihod.

Tako je 2019. Starbaksov prihod od toga premašio 140 miliona, Nodrstorm je imao 17 miliona, a "Čizkejk faktori" osam miliona dolara, piše CNBC.

Međutim, pre nego što zatraže taj novac, maloprodajni lanci u nekim državama SAD imaju pravnu obavezu da ga prvo vrate kupcu.