Gašenje nuklearki Nemačku mnogo koštalo? "Tihi ubica..."

Dozvola za rad nuklearne elektrane sa dva reaktora u Filipsburgu istekla je 2020. godine, nakon što je 35 godina snabdevala električnom energijom građane jugozapadne Nemačke.

Ovo postrojenje je 11. po redu koje je u Nemačkoj ugašeno u poslednjih 10 godina. Preostalih šest prestaće sa radom do 2022. godine, piše Vajerd (Wired), a prenosi Indeks.

Nemačka razvija antinuklearnu politiku od Černobilja

Još od černobiljske katastrofe sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u Nemačkoj se razvijala antinuklearna politika koja je nakon nuklearne nesreće u Fukušimi 2011. godine dobila novi zamah.

Desetine hiljada ljudi izašli su na proteste protiv nuklearne energije, a nemačka vlada ubrzo nakon toga je donela zakon o gašenju svih nuklearnih reaktora u zemlji.

Međutim, istraživanje koje je prošlog meseca objavila neprofitna organizacija "Nacionalni kabinet za ekonomska istraživanja" sugeriše da je nemačko odustajanje od nuklearne energije bilo skupa i smrtonosna odluka.

Istraživanje o skrivenim troškovima na dubinskoj analizi podataka prikupljenih između 2011. i 2017. godine napravljeno je pomoću metode sistemskog učenja.

Istraživanje pokazalo da je odluka o denuklearizaciji bila pogrešna

Istraživači sa univerziteta Berkli, Santa Barbara i Karnegi Melon otkrili su da je nuklearna energija zamenjena uglavnom onom koja dolazi iz elektrana na ugalj.

To je dovelo do oslobađanja dodatnih 36 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, odnosno do povećanja emisije gasova za pet odsto.

No gore od toga, istraživači su otkrili da je sagorevanje uglja dovelo do lokalnog povećanja zagađenja, te da je verovatno dovelo do dodatnih 1.100 smrtnih slučajeva godišnje uzrokovanih respiratornim ili kardiovaskularnim bolestima.

Sveukupno gledajući, istraživači su izračunali da su povećane emisije uglja, te posledične smrti uzrokovane zagađenjem vazduha, dovele do socijalnog troška od 12 milijardi dolara godišnje.

Stoga bi prema ovoj studiji nuklearne elektrane zapravo dovele do smanjenja troškova koje se broji u milijardama dolara čak i kad se uzmu u obzir i rizici i štete od potencijalnih nesreća.

"Ljudi ne shvataju da je cena zagađenja vazduha prilično velika"

"Ljudi precenjuju rizik i troškove skladištenja nukleranog otpada. Ne shvataju da je cena lokalnog zagađenja vazduha poprilično velika. To je tihi ubica", rekla je Akšaja Ja, ekonomistkinja sa univerziteta Karnegi Melon.

Nuklearnim reaktorima u SAD uskoro ističe vek trajanja

Nemačka verovatno neće promeniti svoje politike, ali ovo istraživanje moglo bi koristiti Sjedinjenim Državama, gde je budućnost nuklearnih elektrana neizvesna.

Nuklearnim reaktorima u SAD uskoro ističe vek trajanja jer su gotovo svi izgrađeni pre 1990. godine.

Cena nuklearne energije viša je od one koja se dobija od prirodnog gasa i subvencionisanih obnovljivih izvora.

A cena produženja veka trajanja postojećih reaktora takođe nailazi na ekonomske i političke prepreke.

Osim Kalifornije, nijedna država ne želi da u potpunosti ukine nuklearnu energiju. No moguće je da će neka postrojenja morati da se zatvore jer operaterima neće biti isplativo da nastave rad.

Pitanje je hoće li zatvaranje nuklearnih postrojenja u SAD rezultovati na kraju povećanjem emisija ugljen-dioksida, kao što je to bio slučaj u Nemačkoj.

Svetska nuklearna asocijacija: Ako se zatvaraju nuklearne elektrane, onda treba zatvoriti i postrojenja na ugalj

Džonatan Kob, portparol Svetske nuklearne asocijacije, tvrdi da je jedini način da se zatvore nuklearne elektrane, a da ne dođe do povećanja emisija ugljenika, taj da se istovremeno zatvore i postrojenja za ugalj i druga fosilna goriva.

"Kada trećina proizvodnje električne energije dolazi od uglja, kao što je to slučaj sa SAD, odluka o zatvaranju bilo koje nuklearne elektrane pre onih na ugalj, jednostavno nije ekološki odgovorna ni na jednom nivou", kaže Kob.

U UN smatraju da nuklearna energija mora biti deo energetskih politika kako bi se ostvario cilj da globalna temperatura ne poraste više od dva stepena Celzijusova.

Prošle godine Međunarodna agencija za energiju poručila je da ako se nuklearna energija ne zadrži u postojećim kapacitetima, postizanje klimatskih ciljeva će biti drastično teže i skuplje.

Nuklearna energija u SAD nije konkurentna

Da bi nuklearna energija postala konkurentnija, SAD bi trebalo da subvencioniše direktno ili kroz kredite nuklearne elektrane. Političari su nedavno u Ilinoju i Ohaju predložili takve programe.

"Očigledno je da subvencionisanje nuklearnih postrojenja nije znak zdrave industrije", rekao je Džonatan Leser, predsednik konsultantske kompanije Kontinental ekonomiks. Prema njegovom mišljenju, trebalo bi učiniti rezove po pitanju subvencija obnovljivim izvorima energije kako bi nuklearna industrija postala konkurentnija na neregulisanim tržištima energije. Drugi pak predlažu porez na proizvodnju fosilnih goriva.

Ali obe opcije nailaze na negativne kritike. Kompanije za obnovljive izvore ne žele da izgube subvencije, a proizvođači fosilne energije ne žele dodatno oporezivanje.

Ejmori Lovins, suosnivač Instituta Roki Mauntin, neprofitne organizacije za energetska istraživanja, smatra da nuklearne subvencije nisu najbolja mera za smanjenje emisija ugljen-dioksida. Prema njegovim računicama, bolje rešenje je subvencionisati programe energetske efikasnosti.

Budućnost nuklearne energije u SAD mogla bi biti u malim reaktorima

No čak i ako se masivni nuklearni reaktori u SAD ugase, to ne mora biti kraj za nuklearnu energiju u ovoj zemlji. Naime, do kraja decenije trebalo bi da počnu sa radom mali modularni nuklearni nuklearni reaktori, koji bi trebalo da budu efikasniji i sigurniji od postojećih, te mogu imati primenu koja se ne ograničava samo na proizvodnju električne energije. No pitanje je hoće li naići na širi prijem u SAD.