Posle moratorijuma ćemo imati nove "švajcarce"? Najjeftinije sve otplatiti odjednom, ko može

Kraj moratorijuma za mnoge dolazi u nezgodnom trenutku, dok kriza izazvana pandemijom još traje.

Onima koji imaju novca da plaćaju rate je svakako lakše, oni mogu da biraju između tri ponuđene opcije za nastavak otplate zajma, dok bi onima koji su ostali bez prihoda u ovom periodu verovatno odgovarao produžetak moratorijuma.

Zasad nema produžetka

"Za sada nema izgleda da će se moratorijum produžiti, dok se s tržišta ne dobiju neke reakcije", kaže za B92.net Dušan Uzelac, finansijski savetnik i osnivač portala Kamatica.

Prema njegovim rečima, neke druge zemlje već imaju problem kako izaći iz začaranog kruga davanja pomoći i opet pokrenuti ljude da se aktiviraju.

Kako kaže, jedna od mogućih daljih mera mogla bi da bude selektivna primena moratorijuma, da se ljudi koji ne mogu da otplaćuju kredite sami prijavljuju, da ne bude po automatizmu i paušalno, ili da se urade neki oblici instant refinansiranja.

Što se tiče ponuđenih opcija građanima za prestanak moratorijuma, Uzelac kaže da je matematički gledano najjeftinije platiti sve propuštene rate s kamatom i nastaviti po starom planu otplate, ali to međutim većini nije moguće već samo onima koji imaju novac sačuvan za to. Za opciju da se otplati samo kamata opredeliće se onaj ko ima samo nešto novca na računu, dok će se za treću, da se nastavi po planu dostavljenom od banke, opredeliti najveći broj građana, po automatizmu.

Međutim, građani koji su ostali bez posla ili oni kojima su plate znatno smanjene, oni su novi "švajcarci", kaže osnivač Kamatice.

"Građani koji imaju kredite, i smanjene prihode ili su ostali u potpunosti bez njih, a moratorijum im je završen, oni će biti novi talas nenaplativih kredita (NPL)", kaže naš sagovornik, i dodaje da banke očekuju talas NPL-ova još od pre šest meseci.

Ili ipak...

"Uveren sam da će uskoro biti novog moratorijuma, samo je pitanje kad", rekao je za B92.net Dušan Gavrilović, predesednik udruženja potrošača Efektiva.

Ljudi su po automatizmu pristajali na moratorijum, ističe on, i dodaje da su njima sada uvećane rate pa će od oktobra ili novembra opet biti problema. NBS će morati da reaguje, a nema kako drugačije osim moratorijumom, kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, za onoga ko je uzeo moratorijum nije logično da sada isplati te rate samo da bi izbegao plaćanje dodatne kamate.

"Uveren sam da će 99 odsto građana nastaviti da plaća sa uvećanom ratom kamate prema planu koji će dobiti", kaže Gavrilović, i dodaje da su među onima koji su prihvatili moratorijum retki oni koji imaju novca da isplate i rate i kamatu odjednom.

"Javljali su nam se ljudi koji su otplaćivali rate, ali im novac nije skidan s tih računa već je ostao. Ili neko ko ima novca, može da uplati rate ili i rate i kamatu i da nastavi po prvobitnom planu otplate", objašnjava Gavrilović.

"Na tome će banke ponovo da zarade, kao i na onom prvom moratorijumu", dodaje on.

Kako sve funkcioniše

Da podsetimo, dužnici koji po isteku drugog moratorijuma u otplati obaveza prema bankama, koji ističe danas, ne zatraže od banke neku od posebno ponuđenih opcija, automatski pristaju na plan otplate koji im je banka predložila i dostavila, saopštio je UBS.

Banke su u obavezi da pismom ili elektronskim putem pošalju klijentima predlog plana otplate sa alternativama, a oni će moći da bankama odgovore u roku od sedam dana.

Osnovni i opšti model koji banke predlažu je da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga čija otplata će biti produžena za period trajanja moratorijuma na otplatu.

Alternative koje banke nude su da se odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastavi otplata prema dosadašnjem planu, odnosno da klijenti plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum.

Drugi moratorijum koji je trajao dva meseca prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.