Korist od mini-Šengena i za Hrvatsku; Ljajić: "Ekonomski, ne politički projekat"

Navodi i da vodeće hrvatske firme pažljivo prate taj proces i da poslovni ljudi u Hrvatskoj uglavnom podržavaju tu inicijativu.

"Mini-Šengen" bi trebalo da ubrza promet i trgovinu među zemljama Zapadnog Balkana, ali i tog regiona sa ostatkom Evrope, a potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić naglašava za Index.hr da to nije politički, nego ekonomski projekat.

"Cilj nam je ukidanje prepreka u razmeni dobara i usluga među zemljama regiona, kao i slobodno kretanje stanovništva. Tu ideju treba odvojiti od politike, ona je ekonomska. Ne želimo kilometarske kolone na granicama, tu se čekajući na granicama gubi 30 miliona sati i 800 miliona dolara", objašnjava Lajić za Index.hr.

Stoga je, ističe, neophodno modernizovati granične prelaze i carinske terminale zemalja regiona, od kojih mnogi datiraju još iz vremena bivše Jugoslavije, što znači da nisu opremljeni za veliki promet koji se preko njih odvija danas.

Nadalje, kaže Ljajić, potrebno je ubrzati procedure na granicama, što se može postići i integrisanim graničnim prelazima između dve zemlje i digitalizacijom, a s ciljem bržeg prijavljivanja robe i izdavanja raznih sertifikata.

Tu je i pitanje priznavanja brojnih dokumenata od drugih država u regionu, što je još prepreka slobodnijem kretanju stanovništva. Ako se to ostvari, smatra Ljajić, ljudi će videti da imaju koristi od te inicijative.

Iako je opšti stav u regionu da je Cefta mnogo postigla u jačanju trgovinskih odnosa među zemljama članicama, Ljajić kaže da je potrebno napraviti i korak dalje u njenom funkcionisanju.

"Cefta je očigledno dala svoj maksimum. Sada se mora nadograditi", ističe Ljajić.

Iako Hrvatska nije deo te priče, s obzirom na to da je članica EU i teži da uđe u "pravi" Šengen, u vodećim hrvatskim firmama pažljivo prate zbivanja u regionu, pa tako i rad na stvaranju balkanskog "mini-Šengena".

Poslovni ljudi u Hrvatskoj, piše Index.hr, tu inicijativu uglavnom podržavaju, a to se posebno odnosi na hrvatske kompanije koje posluju i na tržištima Zapadnog Balkana.

Navodi da je "mini-Šengen" inicijativa zvaničnog Beograda, koju su do sada, osim Srbije, prihvatile i Severna Makedonija i Albanija. Podseća se da se posle susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija u Vašingtonu očekuje i da će Priština pristupiti toj inicijativi.

BiH i Crna Gora dosad su bile rezervisane prema toj inicijativi, ali ima naznaka da se stvari i tu počinju menjati, pa bi uskoro moglo postati jasnije jesu li Sarajevo i Podgorica odlučili da prigrle ideju balkanskog "mini-Šengena" ili će se ona dalje razvijati bez njih, piše Index.hr.