Bliži se kraj budžetskoj eksploziji Pentagona?

Iako nije nikakva tajna da SAD imaju dugu istoriju militarizma, razmere vojnih troškova su zaprepašćujuće.

Međutim, izgleda da stvari konačno kreću drugim tokom, jer Amerikanci počinju da pozivaju na odgovornost "jastrebove" među zakonodavcima zbog njihove naklonjenosti vojnoindustrijskom kompleksu i čvrste podrške skupim i beskrajnim ratnim poduhvatima, piše Biznis insajder.

Dok se američki lideri nespretno nose sa krizom izazvanom pandemijom, postaje jasno da nacija nije bila spremna za jedan od najozbiljnijih udara na bezbednost u životima ove generacije.

Zbog toga se dovodi u pitanje koliko je bilo nephodno dve decenije ogromnog povećavanja trošenja na odbranu, kada se vlada pokazala nesposobnom protiv najsmrtonosnije pretnje koaj se za to vreme pojavila.

Američki ratovi od događaja 9/11 koštali su 6,4 biliona dolara i 770.000 života, i koštaju još. Amerika troši više na vojsku nego sledećih devet zemalja zajedno. Svake godine, Kongres odobrava stotine milijardi dolara Pentagonu, čime slabi budžet kojim bi se u suprotnom mogle finansirati neke druge potrebe Amerikanaca.

Umesto toga, taj novac baca se u vojnoindustrijski vrtlog, koristi se da se plaćaju "ugovorci" trostruko više nego njihove federalne kolege, proizvode manjkavi vojni avioni i održava skoro 100 milijardi dolara težak fond za "opšte ratovanje".

Radnici na prvoj liniji odbrane od korone ističu činjenicu da milijarde dolara utrošene navodno na "bezbednost" i "sigurnost" nisu nimalo poslužile zaštiti od pandemije, niti obezbedile zaštitnu opremu ili adekvatno praćenje koronavirusa.

Njihovo nezadovoljstvo dostiglo je vrhunac kada je Trampova administracija odlučila da preleti elitnim mlaznjakom iznad gradova pogođenim virusom povlačeći se iz Svetske zdravstvene organizacije i odbijajući da uvede osnovne zaštitne mere za ključne radnike. S obzirom da let tim avionom košta oko 60.000 dolara na sat, nije teško shvatiti razmere frustriranosti radnika.

Shodno tome, pojavili su se zahtevi i za smanjenje trošenja na policiju. Pokret koji je stvoren zbog ubistva Džordža Flojda doveo je u pitanje sva ministarstva sile, jer organizatori protesta dovode u pitanje opravdanost neverovatnih 740 milijardi dolara budžeta Pentagona i još 100 milijardi za nacionalnu policijsku službu.

Kako ističu, oba fonda bolje bi poslužila u borbi protiv nasilja kada bi se trošila na ispunjavanje društvenih potreba Amerikanaca.