"Balkanska zemlja puna gradilišta": Srbija i dalje atraktivna za kapital iz Slovenije

Ljubljanski list ovo je zaključio u analizi dosadašnje i mogućnosti za buduću ekonomsku saradnju dve zemlje kroz razgovor sa predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom.

Naslovom "Balkanska zemlja puna gradilišta" slovenačko "Delo" u najkraćem opisuje današnju Srbiju uz podsećanje na velike investicije koje se usred korone realizuju u okviru 14 milijardi evra vrednog programa "Srbija 2025" i isticanje otvorenosti srpske ekonomije i napretka na polju digitalizacije.

U tekstu se naglašava da dve komore zajedno traže načine da se kompanije iz Slovenije i Srbije udružene pojave na trećim tržištima i da u trenutnim uslovima iskoriste digitalne alate kako bi održale kontakte privrednika.

"U vreme korone, svi smo gurnuti pet godina unapred, praktično smo preko noći uradili ono što smo ranije smatrali da će još dugo biti nemoguće. Daljinska medicinska dijagnostika, prethodno ometana nizom, čak i pravnih izazova, ođednom je postala naša stvarnost", rekao je Čadež za ''''Delo'''' navodeći da je u Srbiji 30 odsto kompanija tokom zdravstvene krize digitalizovalo prodaju robe i usluga.

List ukazuje na efekte regionalne saradnje i ističe da je "mali Šengen još živ", da se niz različitih regionalnih inicijativa, koje uživaju načelnu političku podršku zemalja u regionu, postepeno sprovode i nadograđuju, te da su dizajnirane tako da pojednostave poslovanje između balkanskih zemalja.

"Uspeli smo da prolaz robe unutar regiona bude znatno pojednostavljen, negde je to čak lakše nego između zemalja šengenskog prostora", rekao je Čadež.

Uz procenu, da ove godine zbog zdravstvene krize, zajednički cilj, da se međusobna ukupna trgovinska razmena robe i usluga Srbije i Slovenije sa prošlogodišnjih 1,7 milijardi evra, poveća na dve milijarde, neće biti postignut, "Delo" ukazuje na mogućnosti privredne saradnje i povećanja međusobnih investicija i konstatuje da je "Srbija otvorena za ulaganja i to očekuje i od drugih".

"Delo" prenosi Čadežovu ocenu da je velika otvorenost ekonomije prema stranom kapitalu doprinela tehnološkom napretku srpskih kompanija i da one to sada prenose i na kompanije u koje investiraju van Srbije.

Kao primer naveo je Miodraga Kostića koji je svoju banku u Srbiji gradio i na iskustvu i najboljoj praksi stranih banaka koje posluju u našoj zemlji, a koje sada prenosi na poslovanje slovenačkih banaka u vlasništvu MK grupe - Gorenjske banke i od nedavno i "Heta Aset Rezolušn".

''''Delo'''' navodi da sve više srpskih kompanija - prošle godine 4.400 - trguje sa slovenačkim partnerima, da je u Sloveniji registrovano oko 2.000 firmi sa srpskim kapitalom, da se povećava i broj manjih kompanija iz Srbije koje svoju priliku traže na slovenačkom tržištu, gde je srpska roba sve prisutnija i da je "Merkator" za to posebno važan kanal.

"Ukupna vrednost srpskih investicija u Sloveniji dostigla je pola milijarde evra, od čega četvrtinu čine investicije MK Grupe Miodraga Kostića u turizam i bankarstvo", piše "Delo".

Kao primere skorijih uspešnih srpskih investicija, Čadež je naveo "Agromarketovo" preuzimanje ljubljanske "Semenarne", ulaganje niškog "Put Inženjeringa" u proizvodnju montažnih betonskih konstrukcija i kompanije "Sport Vižn" koja je kupila "Tomas Sport".

Takođe "Arena Sport", u većinskom vlasništvu Telekoma Srbija, u Sloveniji je pokrenula tri televizijska programa u saradnji sa Telekomom Slovenija, a srpski startap "Strouberi" pregovara o saradnji sa nekoliko slovenačkih firmi.

Čadež je podsetio da se Er Srbija" prva vratila u Ljubljanu nakon obustave letova.

Osim u tradicionalnim sektorima saradnje, nove srpske investicije u Sloveniji, Čadež očekuje, i u građevinarstvu i IKT sektoru.

Digitalizacija i zelena ekonomija navode se kao oblasti buduće saradnje u kojima Slovenija ima veliko iskustvo, a po Čadežovoj oceni Srbija je posebno privlačna za slovenački kapital na polju visokih tehnologija, zbog vrhunski osposobljenih kadrova i najnižeg poreza na dobit od inovativnih delatnosti koji se kombinacijom sa drugim podsticajima može svesti na nulu.

Osim toga, Srbija, podsetio je Čadež, privlači slovenačke investitore i izvoznike zbog sporazuma o slobodnoj trgovini koji im omogućavaju bescarinski pristup tržištima sa ukupno 1,4 milijarde stanovnika.

U tekstu se podseća da je u Srbiji registrovano oko 1.200 firmi sa većinskim slovenačkim kapitalom i da će ukupne investicije iz ove zemlje, sa ulaganjem NLB u kupovinu Komercijalne banke dostići 1,6 milijardi evra.

Dodaje se da slovenački investitori zapošljavaju 25.000 ljudi, da su na listi najvećih izvoznika i da uspešno promovišu Srbiju kao povoljno prijateljsko okruženje.