Ove industrije su bile motor BiH, sada su zaustavljene

U ovom trenutku se najviše govori o oblastima koji su direktno pogođene merama ograničenja kretanja koje su uvele vlade, a reč je o ugostiteljima, hotelijerima, frizerima, prodavnicama ne-osnovne robe itd.

Njihove radnje ili objekti su zatvoreni pa samim time trpe ogromne gubitke.

No, istovremeno se gasi proizvodnja u ogromnom broju fabrika širom BiH, a hiljade radnika dobijaju otkaze. Rad ovih kompanija nije zabranjen, ali je nemoguć zbog otkazivanja ugovora kupaca iz zemlje i inostranstva, piše BiznisInfo.

Treba naglasiti da su, nažalost, najteže pogođene one oblasti gdje je bh. industrija bila najača. Čak i nakon otvaranja tržišta teško je verovati da će se narudžbine i proizvodnja u skorije vreme vratiti na raniji nivo. Nameštaj

Proizvodnja nameštaja bila je svetla tačka industrije prethodnih godina. BiH je godišnje izvozila nameštaj u vrednosti od čak milijardu maraka. Najviše se izvozilo u Nemačku, Hrvatsku i Italiju, a ova industrija konstantno je tražila nove radnike.

No, prodajni saloni širom Evrope su zatvoreni pa su obustavljene i narudžbine.

To pokazuje činjenica da je fabrika Standard Furniture Factory iz Ilijaša ovih dana obustavila proizvodnju i otpustila oko 500 radnika, što su mediji već objavili.

S obzirom da je tržište nameštaja praktično zaustavljeno u celoj Evropi, nema sumnje da će sve fabrike u BiH biti žestoko pogođene.

Čak i kada se saloni otvore i granice postanu prohodne, teško je verovati da će se potražnja za nameštajem uskoro vratiti na raniji nivo, s obzirom da svet ulazi u veliku ekonomsku krizu. Namenska industrija

Vojna industrija u BiH teško je pogođena zbog širenja virusa sa proslave koja je održana 11. marta u Konjicu, kada je obeleženo 70. godina kompanije Igman. Obustavljena je proizvodnja u Igmanu, koji je lider vojne industrije, goraždanskom Ginexu i novotravničkom BNT-TMiH-u. Godišnji izvoz namenske industrije iznosi preko 200 miliona KM. Odeća i obuća

BiH godišnje izvozi obuće i sličnih proizvoda i delova u vrednosti od oko 760 miliona KM, a najveći problem je što skoro polovina toga, odnosno oko 340 miliona, odlazilo na italijansko tržište.

BiH izvozi odeću u sličnom iznosu.

Jedna od dobih stvari kod ovih kompanija je što delimično mogu da preorijentišu proizvodnju na zaštitnu opremu, poput maski, što mnoge od njih već uveliko rade.

No, teško da će to biti dovoljno da se nadoknade ogromni gubici na unosnom evropskom tržištu.

Fabrika obuće Sportek iz Kotor Varoša, jedna od najvećih u BiH kada je u pitanju delatnost proizvodnje obuće, prema izveštajima medija, privremeno je obustavila rad na 14 dana, a oko 1.800 radnika je poslato kućama na “kolektivni godišnji odmor”. Industrija metala

Industrija metala bila je jedna od okosnica razvoja BiH u prethodnom periodu, a radili su mahom za svetsku automobilsku industriju.

No, mnoge od ovih kompanija su u problemima jednostavno zašto je proizvodnja automobila i elektronskih uređaja stala.

Giganti poput VW-a obustavili su kompletnu proizvodnju u Evropi. Nakon otvaranja ovih fabrika, pitanje je kada će se proizvodnja vratiti na raniji nivo jer će potražnja sigurno biti neuporedivo slabija zbog pada kupovne moći i nesigurnosti.

Izvoz gvožđa i čelika takođe će biti žestoko pogođen zbog pada industrijske aktivnosti u Evropi.

BiH je godišnje izvozila gvožđa i čelika za 575 miliona KM, od čega najviše u Srbiju 150 miliona KM, te proizvoda od gvožđa i čelika za 786 miliona KM, najviše u Njemačku – 140 miliona maraka.

Dakle, bh. industrija žestoko je pogođena i može se očekivati drastično smanjenje izvoza tokom trajanja mera ograničenja kretanja u evropskom zemljama.

Nakon toga stvari bi trebalo da počnu da se vraćaju u normalu, ali će verovatno proći puno vremena pre nego se narudžbine vrate na period pre početka pandemije, s obzirom da se u Evropi očekuje duboka recesija, što znači da će proizvodnja i potrošnja verovatno biti znatno smanjeni.