Kod kuće 67.000 radnika u Srbiji

Prema njegovim rečima, to je zbog toga što su firme u kojima rade trenutno zatvorene zbog pandemije koronavirusa.

Vesović je na onlajn konferenciji Srpske asocijacije menadžera (SAM) naveo da je ukupno 168 kompanija zaustavilo proizvodnju.

Kako je naveo, u kriznim situcijama poput pandemije najbolji način da se pomogne privrednicima jeste poresko rasterećenje, pokrivanja dela troškova zarada za zaposlene i stvaranje uslova za povećanje likvidnosti firmi.

"Očekujemo da imamo brzo sve mere. Potpuno su se promenila pravila igre u rešavanju krize, sada je fokus države i privrede na očuvanje zdravstvenog i socijalnog sistema. Važno je i da je privreda pokazala zavidnu dozu razumevanja za probleme sa kojima se suočavamo. Ulazimo u fazu kad će poslovanja kompanija ozbiljno da trpe posledice. Sada u Srbiji imamo 67.000 radnika koji su kod kuće, 168 proizvodnih kompanija koje su zaustavile proizvodnju. Lanci se raskidaju, a ne smemo da dozvolimo da se prekinu", rekao je Vesović.

Hotelska industrija, kako je navedeno, bila je prva na kolenima, prihode koji su se merili desetinama hiljada evra na dnevnom nivou, zamenili su prihodi od nekoliko stotina evra.

U Americi je juče između šest i osam miliona ljudi ostalo bez posla u hotelskoj industriji, a ona generiše 700 milijardi evra na godišnjem nivou, kaže Živorad Vasić, viši potpredsednik, regionalni direktor IHG, Delta Holding.

Aleksandar Hagimana, direktor za Balkan Manpauer grupe, podseća na iskustvo od pre 10 godina kad je bila finansijska kriza.

"Preduzeća koja su zadržala zaposlene i podelila trošak izašla su iz krize jače i bolje. Dosta je važno zadržati optimizam. Tri opcije koje predlažemo su obustava rada do 45 dana u kontekstu toga da poslodavac plaća 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, smanjenje radnog vremena i plaćanje minimalne zarade kako bi se prebrodila kriza", kaže Hagimana.

Stanka Pejanović, izvršna potpredsednica Gorenje Hisense, istakla je da je najvažnije bilo napraviti novu organizaciju poslovanja, koja je nastupila istog trenutka kad i kriza i koja će biti aktuelna sve dok se ona ne završi.

"Poznato je da je u Evropi socijalni dijalog na mnogo višem nivou, broj dana za odmore je mnogo veći i bilo je važno kao prva mera da se kalendari za kolektivne godišnje odmore urede u skladu sa ovom situacijom. Još jedna opcija je rad od kuće, ali i obezbediti rad ljudima koji i pod ovakvim okolnostima moraju da budu u fabrici. Moramo svi imati puno strpljenja, jer je ovo pitanje opstanka", navela je Pejanovićeva.