Maske iz Pekinga, novac iz Brisela

A i Nemačka leči pacijente iz Italije.

Do pre samo nekoliko nedelja Kinezi su u Italiji vređani i pljuvani. Kina je bila žrtveni jarac korone, Kinezi su optuživani da su izazvali nacionalnu katastrofu u toj zemlji, piše Dojče vele (DW).

Ali na Kinu se sada u Italiji gleda kao na spasioca u nevolji. "Kineski stručnjaci imaju mnogo iskustva koje je Italiji hitno potrebno", kaže za DW Marčelo de Angelis, portparol italijanskog Crvenog krsta. "Kina je do sada ostvarila značajan uspeh u borbi protiv epidemije i zato želimo da sa kineskim stručnjacima sarađujemo na međunarodnom nivou."

Zahvalnost Kini, kritike Evropi

Nakon što se širenje virusa u Kini usporilo, ta zemlja je u 82 države poslala pomoć: testove, respiratore, zaštitnu odeću. Samo prošle nedelje Kina je u Italiju poslala 300 lekara i tone sanitetskog materijala.

A Evropa? U poređenju s pomoći koja stiže iz Kine, podrška italijanskih komšija deluje skromno. Za sada. "Na početku pandemije bili smo prilično razočarani neodlučnim i sporim odgovorom Evropske unije", kaže za DW Elizabeta Gvalmini, članica Progresivnog saveza socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, piše DW.

U međuvremenu se situacija brzo promenila. "Demontaža Pakta za stabilnost je svojevrsna revolucija, to će promeniti istoriju procesa evropskih integracija", smatra Gvalminijeva. I kaže: "Da bi se prevazišla najdramatičnija ekonomska krize posle Drugog svetskog rata, bolje je imati Evropu iza sebe, nego biti sam."

Trka za naklonost

Već danas je jedno jasno: političke dimenzije pomoći za regione u Italiji pogođene koronom, daleko prevazilaze medicinsku pomoć. To je preraslo u strateški instrument spoljne politike i čini se da je započela svojevrsna trka za pridobijanje italijanske i međunarodne javnosti.

Naročito se ruski predsednik Vladimir Putin predstavlja kao neko ko je pozitivan. Tokom vikenda je TV stanica ruskog Ministarstva odbrane "Zvezda" prikazala kako se kamioni i roba ukrcavaju u velike teretne avione u jednoj vojnoj bazi. Ti kamioni služe za dezinfekciju javnih površina i bili su ukrašeni italijanskim i ruskim zastavama u obliku srca. I porukom: "Iz Rusije s ljubavlju".

Pomoć čak i iz Vijetnama

Čak je i Vijetnam, koji se i sam bori sa krizom zbog korone, pokazao solidarnost sa Evropom i prošle nedelje poslao testove. Prema zvaničnom internet-portalu vlade u Hanoju, 50 setova (u svakom po 50 testova), dopremljeno je u Ukrajinu, a još 100 u Finsku. U Italiju će biti poslato 4.000 setova. Oni su inače bili namenjeni za potrebe samog Vijetnama.

U tom takmičenju u osvajanju simpatija, Evropa i Nemačka za sada gube. Prošle srede i četvrtka, gotovo neopaženo, dva teretna aviona italijanskog ratnog vazduhoplovstva sletila su u Rim i Milano. U njima je bilo oko sedam tona medicinske opreme iz Nemačke, uključujući i respiratore, koji su u severnoj Italiji hitno potrebni.

Iz Nemačke s ljubavlju?

Izveštaja o tome nije bilo. Ni na društvenim mrežama niko nije objavio fotografije uz natpis: "Iz Nemačke s ljubavlju". Samo je italijanski ministar odbrane Lorenco Gverini zahvalio "nemačkim prijateljima i saveznicima na njihovoj podršci u ovom trenutku velike potrebe".

U italijanskoj javnosti preovladava mišljenje da ih je Nemačka ostavila na cedilu. Tek 12. marta ukinuta je zabrana izvoza medicinske opreme, koja se inače rutinski uvodi u nacionalnim vanrednim situacijama. To je dovelo do toga da zaštitne maske koje je naručila Italija budu oduzete.

"To je zaista loš primer. To pokazuje da u krizi svaka država prvo misli sama na sebe", ocenjuje za DW Sven Biskop, direktor belgijskog "Kraljevskog instituta za međunarodne odnose Egmont". Ipak, on je uveren je da će se to uskoro promeniti: "Svim zemljama će biti potrebna podrška EU da bi se izborile sa ekonomskom krizom."

Nemačka u međuvremenu radi na prevazilaženju svoje loše reputacije. Posle najave pokrajine Saksonije da će primiti pacijente iz Italije, pomoć sada nude i Bavarska i Severna Rajna Vestfalija. Italijansko vazduhoplovstvo će deset pacijenata prebaciti u Severnu Rajnu Vestfaliju. "Da, to je samo kap u moru", izjavio je pokrajinski premijer Armin Lašet. "Ali mi želimo da pošaljemo signal: niste sami."