SAD i Kina nekoliko decenija kasnije: Drugi svetski rat i koronavirus

Ukoliko epidemija bude trajala više meseci, ekonomski uspon Kine biće veoma veliki, i biće mnogo više posledica relativnog pada ostatka sveta u odnosu na apsolutni rast u Kini, što je i osnovna paralela sa Drugim svetskim ratom i SAD, piše Miroslav Zdravković za Makroekonomiju.

Dva najveća svetska oružana sukoba dogodila su se u prošlom veku: Veliki rat i Drugi svetski rat. SAD su bile u privilegovanoj poziciji da su se oba sukoba dogodila van njihove teritorije, te je razvoj ratne ekonomije uticao da njena ekonomija raste kako apsolutno, u veličini, tako i relativno, u odnosu na ostatak sveta.

Dok su ratni sukobi razarali Evropu, Japan, Kinu i druga područja, američka ekonomija je imala veliki uspon u toku Drugog svetskog rata. U odnosu na 1939. BDP SAD je u 1944. bio povećan 92 odsto da bi u 1945. i 1946. došlo do recesije izazvane povratkom na mirnodopsku ekonomiju. SAD su, nesumnjivo, ekonomski profitirale od najvećih svetskih sukoba, uz relativno male gubitke u ljudstvu.

Udeo SAD u svetskoj ekonomiji povećan je sa 17,8 odsto u 1938. na 27,3 odsto u 1950, dok je udeo Kine u ovom periodu smanjen sa 6,4 odsto na 4,6 odsto.

U bazi podataka Angusa Medisona udeo Kine u svetskom BDP-u u 2008. je znatno veći u odnosu na podatak iz baze MMF-a (12 odsto). U svakom slučaju, i u bazi MMF-a Kina je postala najveća svetska ekonomija u 2014. (16,5 odsto svetskog BDP-a, a SAD 15,8 odsto) i do danas je nastavila da povećava svoj udeo u svetskoj ekonomiji i razliku u odnosu na SAD (19,7 odsto prema 14,9 odsto - procena MMF-a za 2020).

Nakon međugodišnjeg rasta od 5,7 odsto dodate vrednosti industrije Kine u 2019. u prva dva meseca zabeležen je pad za 13,5 odsto. Ali pošto je epidemija koronavirusa u Kini u martu jenjavala, veoma je moguće da će već u aprilu Kina imati pozitivne stope rasta industrijske proizvodnje.

Paralela sa Drugim svetskim ratom je da korona razara većinu svetskih ekonomija i da ovog trenutka nije moguće sagledati ni dubinu ni dugotrajnost ekonomskog pada u Evropi, SAD i drugim delovima sveta i ekonomijama. Kina se sada pojavljuje kao siguran proizvođač neophodnih proizvoda u vreme nestašica medicinskih i drugih proizvoda.

Međutim, uprkos postojanju mogućnosti da Kina ima pozitivne stope rasta, protekli period krize je ovoj državi doneo i mnogo štete. Kako je pisao Si-En-Bi-Si, BDP Kine je doživeo veliki pad, pa je tako sadašnja prognoza da će ove godine porasti 4,9 odsto, a ne 5,7 odsto kako je prvobitno prognozirano. Takođe, proizvodne delatnosti u Kini snažno su pogođene, pa nekim fabrikama treba više vremena za oporavak od krize nego što se očekivalo. Uslužni sektor je takođe oslabljen u proteklom periodu, te se ne može sa sigurnošću tvrditi da će krajnji ekonomski ishod biti nalik onom tokom i nakon Drugog svetskog rata, iako trenutno ima dosta sličnosti.