"Ne zovi": Kazne za uznemiravanje građana telefonom do dva miliona dinara

Akt se donosi kako bi se sprečila zloupotreba korišćenja tuđih telefonskih brojeva radi prodaje raznovrsnih proizvoda, zaštitila privatnost vlasnika telefonskog priključka i ujedno sprečile prevare veštih prodavaca, na koje obično nasedaju stariji i nedovoljno upućeni građani.

Predsednik Nacionalne orgnaizacije za zaštitu potrošača Goran Papović kaže da akt, za koji se još ne zna pouzdano kada će ugledati svetlo dana, građanima treba da obezbedi privatnost tako što će se takvi pozivi sprečiti prijavom telefonskog broja u registar "Ne zovi".

Kada akt zaživi, vlasnici telefonskog priključka moraće samo da broj zaštite kod RATEL-a, Regulatornog tela za elektronske komunikacije, tako što će zahtevati da se telefonski broj ne daje kompanijama koje telefonske brojeve koriste da bi se bavile trgovanjem, piše Dnevnik.

Po Papovićevim rečima, nema evidencije o tome koliko je lakovernih građana naselo na priče prodavaca, niti postoji podatak o tome da li se tim povodom neko negde žalio zbog uznemiravanje nepoznatih trgovaca.

"Nema sumnje da takva prodaja unosi nemir kod stanovništva pa zaista treba stati na put davanju tuđih brojeva telefona bez saglasnosti vlasnika", istakao je Papović.

Rukovoditeljka Sektora za zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije Višnja Rakić podsetila je na to da je to ministarstvo tokom javne rasprave, kao i putem sredstava javnog informisanja, u više navrata obaveštavalo javnost o tome da se priprema donošenje podzakonskog akta u sklopu Zakona o zaštiti potrošača.

Osim opcije da telefon ne bude u bazi podataka dostupnih trgovcima, radi pružanja saveta i pomoći građani će moći da se obrate i Tržišnoj inspekciji i regionalnim savetovalištima za potrošače, čiji se kontakt-podaci mogu naći na zvaničnoj internet-stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

"Potrošači će prigovor moći izjaviti i elektronski, putem Nacionalnog registra potrošačkih prigovora (NRPP), koji je takođe dostupan na zvaničnoj internet stranici ministarstva", kazala je Višnja Rakić.

Resorno ministarstvo, inače, preko tržišnih inspektora obavlja nadzor nad primenom Zakona o zaštiti potrošača, kojim su obuhvaćene i kazne zbog "tele prodaje", ali će stupanjem na snagu podzakonskog akta ona biti sasvim zaustavljena.

"Zakonom je predviđena mogućnost izricanja prekršajnih naloga za trgovce koji pozivaju potrošače čiji su brojevi uneti u navedeni registar", navela je rukovoditeljka Sektora za zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije Višnja Rakić.

Za pravna lica predviđene su prekršajne kazne od 50.000 dinara, za odgovorno lice u preduzeću 8.000 dinara, za preduzetnika 30.000 dinara. Ukoliko trgovac ne postupi po prekršajnom nalogu, predviđene su znatno oštrije kazne, od 300.000 dinara do 2.000.000 za firmu, dok je za odgovorno lice u preduzeću kazna od 50.000 dinara do 150.000. Za preduzetnike je predviđena kazna u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara.