Cene nekretnina u Srbiji naduvani balon: Za stan od 60 kvadrata morate da radite 18 godina

U odnosu na 2007. godinu vrednost kvadrata novogradnje je udvostručena, iako su u istom periodu troškovi života porasli za 72,6 odsto.

Pojedini ekonomisti se pitaju nisu li naše nekretnine u cenovnom "balonu", pišu Večernje novosti.

Kada bi čovek mogao bukvalno celu prosečnu platu da daje samo za kupovinu stana, trebalo bi da radi 17,8 godina za stan od 60 kvadrata. To kaže statistika na kraju 2018. godine. Najbolje bi prošao 2013. godine, jer je u tom trenutku odnos prosečne cene novoizgrađenog stana i prosečne plate bio takav da je za nekretninu od 60 kvadrata građanin Srbije morao mukotrpno da radi 14,4 godine.

"Iako opšte prihvaćen, ovaj indeks podrazumeva izostanak ostalih troškova u ostvarenoj zaradi, odnosno izdatak isključivo za nekretninu", kaže Aleksandar Radivojević, ekonomista Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Radivojević napominje da ovaj indeks ne ukazuje na stvarno vreme potrebno za kupovinu stana. Kod korigovanog indeksa, kada se ostvarena zarada umanji za iznos troškova života koji osobu dovodi iznad linije siromaštva, broj godina raste. U 2018. godini je bio potrebno nešto manje do 24 godine na liniji apsolutnog siromaštva da bi se obezbedio stan. To je trećina očekivanog trajanja života.

"Isplati se ulagati u kupovinu stana, što zbog izdavanja, što zbog porasta vrednosti. Broj godina potrebnih da se cena kupljenog stana otplati prihodima od rentiranja, manja je u Beogradu u odnosu na veliki broj značajnih svetskih gradova", objašnjava Radivojević.

Radivojević je izračunao ovaj indeks za Beograd i dobio da se glavni grad Srbije nalazi odmah iza Hongkonga, Pariza i Londona, a ispred Singapura i Tokija, pošto je potrebno 13 godina rada na iznad prosečno plaćenom poslu da se kupi stan.

Hongkong je ubedljivo najskuplji sa 21 godinom, dok je u Parizu i Londonu potrebno 15 i 14 godina. Drugi pokazatelj stanja na tržištu nekretnina u Srbiji je učešće stambenih kredita u BDP-u. Sa svega 7,6 odsto u 2018. godini Srbija je ispod proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Građanin Hrvatske za novih 60 kvadrata treba da radi 9,5 godina, u Severnoj Makedoniji i BiH oko 9,9 godina, a u Crnoj Gori oko 11 godina.