Francuske ratare i vinogradare od ljutih komšija odvajaće tampon-zone bez hemikalija

One će služiti za odvajanje površina pod kulturama koje se prskaju od ljudi koji žive i rade oko njih.

Kada traktori natovareni pesticidima i drugim hemikalijama počnu da prskaju vinograde iz kojih dolaze najbolja vina, telefon Mari-Lis Bibejran počinje da zvoni.

Tu radnicu u vinogradu u Bordou zovu svi koji se plaše da će njihovo zdravlje trpeti posledice prskanja grožđa, piše Euractiv.

Mari-Lis Bibejran je postala aktivista borbe protiv pesticida nakon što joj je brat umro od raka jetre. Ona sumnja da je njegova smrt povezana sa hemikalijama koje je raspršivao po vinogradima radeći u industriji vina.

Strah od hemikalija

Od hemikalija strahuju i ljudi poput Korin Despro, koja kod svoje kuće u Listrak-Medoku ima vrtić. Naime, uz njenu baštu pružaju se vinogradi. Traktore koji tutnje među vinovom lozom Korin Despro naziva "komarcima", zbog dugačkih mlaznica koje ispuštaju hemikalije kako bi dragoceni rod grožđa bio zdrav i bez štetočina.

"Zatvaram sve prozore i vrata. Unosim veš. Prekidam deci igru", rekla je Korin Despro u telefonskom intervjuu za AP. "To je užasno", dodaje ona.

Francuska vlada je upravo pokrenula tronedeljnu javnu raspravu o planiranom propisu koji će stupiti na snagu 1. januara a kojim je predviđeno da kulture koje se tretiraju "najopasnijim supstancama" budu odvojene "zonama bez prskanja" - najmanje deset metara od kuća, škola, mesta na kojima ljudi rade.

Ta zona važiće i za druge hemikalije za kulture koje rastu u visinu, uključujući vinograde i voćnjake, dok će za cerealije i druge niže kulture razdaljina biti pet metara.

Tampon-zone bi mogle da budu smanjene, na tri metra za vinograde i niže kulture i pet metara za visoke kulture, ako poljoprivrednici koriste najsavremenije tehnike prskanja, navela je vlada i pozvala javnost da onlajn dostavi komentare. Na osnovu komentara, tampon-zona bi mogla da bude modifikovana, a konačna odluka vlade očekuje se do decembra.

„To nikoga neće zaštititi“

Neki ekolozi i aktivisti pozdravljaju uvođenje tampon-zona, a drugi kažu da su predložene veličine tih zona "smešno male".

"To daje utisak da se nešto radi", kaže Mari-Lis Bibejran i dodaje: "To nikoga neće zaštititi".

Ona je 14 godina radila u vinogradu Listrak, koji prska lozu hemikalijama, posmatrajući kako nestaju flora i fauna. Sada radi u vinogradu Margo, koji proizvodi organski, i ponosno kaže: "Puni smo insekata".

"Razlika je posle 14 godina zapanjujuća", rekla je Mari-Lis Bibejran. "Retko se mogao videti zec kako prolazi kroz vinograd ili lasta kako leti iznad", kazala je.

Udruženja poljoprivrednika protiv tampon-zona

Udruženja poljoprivrednika se međutim žale da predložene "zone bez prskanja" nisu fer i da će pogoditi farmere koji koriste potpuno legalne proizvode. Neki upozoravaju da će "zoniranje" naneti štetu neprskanim kulturama na obodima gazdinstva.

Predsednik organizacije nezavisnih proizvođača vina Francuske Žan-Mari Fabre smatra da "zone bez prskanja" mogu da postanu "izvori kontaminacije sa kojih će se širiti bolesti na ostatak vinograda". "To bi bilo isto kao da nekoga sa kugom stavite među vakcinisane ljude", slikovito je objasnio.

Prema njegovim rečima, takva politika bi mogla da natera poljoprivrednike da smanje zasađenu površinu a ako se tampon-ona kontaminira, moraće još više da prskaju grožđe.

Urbanizacija povećava problem

Urbanizacija u poljoprivrednim oblastima pojačala je inače sukobe između poljoprivrednika i njihovih suseda. Širom Bordoa porodice se doseljavaju na poljoprivredno zemljište i grade kuće usred vinograda.

Korin Despro i njen suprug su se doselili iz Pariza 2002. Ona kaže da nije bila svesna toga da će živeti pored vinogradara koji prskaju kulture.

"Bili smo naivni. Da sam znala da postoji rizik, nikad ne bismo došli. Kajem se", rekla je ona za AP.

Iako su poljoprivredne hemikalije zvanično sertifikovane, ona ne veruje da su bezbedne i ne veruje da vladini zvaničnici nisu pali pod uticaj poljoprivrednih lobija. Traktori zaprašuju vinograde pored njene kuće svake dve nedelje, nekad i svake nedelje, od aprila, kada grožđe počinje da raste, do septembra, kada ga beru, kaže Korin Despro.

"Strašno je što u najlepšem periodu godine, kada je napolju prijatno, treba da ostanete unutra", kazala je Korin Despro. "Ne idem sa decom u vinograde, jer bih ih tako dovela u opasnost. Živimo na selu, ali ne uživamo prednosti života na selu", dodala je ona.

Fabre na to kaže da se "nisu farmeri približili kućama nego su se kuće približile njima". On je rekao i da će javna rasprava koja je počela 9. septembra uznemiriti javnost i uneti im strah od hemikalija koje su, kako tvrdi, bezopasne ako se pravilno upotrebljavaju, kao i da će pokrenuti dezinformacije.

Korin Despro pak naglašava da je spremna za dugotrajnu bitku. Boreći se sa Mari-Lis Bibejran i drugim aktivistima u regionu u kome proizvodnja vina podupire lokalnu ekonomiju i zapošljavanje ona kaže da se oseća kao da je luckasta.

"Nema razumevanja. Vino ima veliku moć. Ali nećemo odustati i dozvoliti da budemo otrovani", istakla je Korin Despro.