Sve više konoplje na srpskim njivama: Zarada tri puta veća od kukuruza

Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje, objašnjava Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

"U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije", dodaje.

Konoplja se može uspešno gajiti iza različitih preduseva, u pogledu kojih nema posebne zahteve. Bitno je da zemljište bude u dobroj kondiciji, bogato vlagom i hranljivim materijama. Međutim, konoplja se može uspešno gajiti i u monokulturi, dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa. Uslov je obilnije đubrenje stajnjakom, ali je potrebno obratiti pažnju na pojavu štetočina, pre svega - konopljinog buvača.

Sa druge strane, konoplja ima velike zahteve u pogledu obrade zemljišta, što proizlazi iz njenih bioloških osobina - relativno slabo razvijenog korenovog sistema i velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu. Za uspešno gajenje neophodno je da predsetvena priprema zemljišta bude izvedena veoma kvalitetno, velike dubine između 25-50cm. Zemljište nakon obrade mora biti ravno, bez korova mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta.

Termin setve konoplje je u periodu od polovine aprila do polovine maja, u zavisnosti od toga zbog čega se konoplja uzgaja. Za gajenje konoplje radi vlakana ili cveta, pogodna je setva polovinom aprila, a žetva je polovinom avgusta. Ukoliko se konoplja gaji radi proizvodnje zrna, optimalan termin setve je kraj aprila do polovine maja. Setva nakon prvog maja preporučuje se ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak od 25 cm, sa razmakom od 2,5 cm između biljaka. Gusta ili kasnija setva utiče da biljke budu nižeg rasta i manje debljine. Dubina setve ne bi trebalo da prelazi 3 cm.

Konoplja se sa aspekta poljoprivrednih mašina svrstava u kategoriju specijalnih kultura. Gaji se na malim površinama i teži se primeni mašina koje se koriste za masovne kulture. Zbog male potražnje za njima, mašine specijalizovane za konoplju su veoma skupe.

Optimalno vreme za žetvu konoplje za vlakno u našim uslovima je sredina avgusta.

Udruženje Konoplja okuplja proizvođače na godišnjem nivou i ove godine je učlanjeno oko 60 proizvođača. Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom kulturom. Upravo manje površine se i savetuju za početak, kako bi proizvođači sagledali ceo proces proizvodnje.

Iskustvo Maje Timotijević pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

"Ekonomska isplativost konoplje je pitanje za koje je nezahvalno dati odgovor", kaže Timotijević.

Opšta računica po njenim rečima može da bude da se isplati tri puta više nego kukuruz. Ono što je tačno je da je priča o milionskoj zaradi po hektaru nerealna, jer u Srbiji niti imamo sorte koje su pogodne za pravljenje CBD ulja visoke koncentracije, niti imamo pravno regulisanu ovu vrstu proizvodnje.

Nakon Udruženja, 2016. godine, osnovana je i Poljoprivredna Zadruga Konoplja. Poljoprivredna Zadruga sa članovima potpisuje ugovore o otkupu, te prerađuje konoplju i plasira svoje gotove proizvode na tržište Srbije pod brendom GRAMINA. Trenutno imaju oko 15 svojih proizvoda, koji poseduju sve potrebne sertifikate, kako bi mogli da se prodaju na tržištu.