Imamo svoje, a kupujemo tuđe: Loše vreme za srpsku poljoprivredu

Stručnjaci kažu da bi država morala da pomogne, i dodatnim povlasticama stimuliše i podrži proizvodnju opreme neophodnu ratarima, stočarima, voćarima i povrtarima.

Situacija sa proizvodnjom domaćih poljoprivrednih mašina lošija je iz godine u godinu, i daleko je od nivoa na kom je nekada bila. Sve je manje proizvođača, a ono što se kod nas proizvodi je uglavnom oprema namenjena za obradu manjih površina i najviše se proizvodi propratna mehanizacija, kao što su plugovi, sejalice ili prskalice.

Država, kroz razne podsticaje, olakšava poljoprivrednicima nabavku traktora, mehanizacije i ostale opreme, ali ne uslovljava od koga će tu opremu nabaviti. Recimo, Pravilnikom o podsticajima za investicije, u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva podrazumevaju se sredstva za nabavku opreme i novih mašina. Subvencije se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane investicije, odnosto 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada.

Moramo podržati domaću proizvodnju

Agroekonomista, Milan Prostran, istakao je koliko je uloga države bitna u razvoju poljoprivrede. "Domaća proizvodnja treba da se podrži, bilo kroz kredite ili subvencije." rekao je Prostran za "Novosti"

"Nažalost, privatizacije su uništile čitavu privredu u Srbiji, a naročito poljoprivredu. Najžalije mi je za IMT. Eto, on je sada prodat, ali još nije počela proizvodnja traktora u Srbiji. Kažu da će na jesen izaći iz fabrike u Jarkovcu prvi traktori. Ima fabrika koje prave tanjirače, prikolice, prskalice, ali je to sve za male poljoprivrednike. Ranije smo imali sasvim dobru industriju poljoprivrednih mašina" izjavio je Prostran i dodao da je uvoz poljoprivredne opreme iz inostranstva lak, jer je to moderna industrija. "Kada se uništi sopstvena industrija, onda se to sve plaća kroz tuđu i skupu mehanizaciju."

Istakao je da se domaćoj poljoprivrednoj organizaciji mora pomoći, da bi se, pre svega, kupila jeftinija mehanizacija, koja je neophodna malim i srednjim poljoprivrednicima i navodi da oni čine 80 odsto od ukupnog broja gazdinstva u Srbiji.

"Ta oprema nije za one velike proizvođače, koji imaju ozbiljnu i najsavremeniju mehanizaciju. Jer oni kad to kupe, otpuste veliki broj radnika, a malima će ta proizvodnja biti život." podsetio je naš stručnjak.

Bolji dani za IMT

Foto: Epa,KHALED ELFIQI

Industrija mašina i traktora a. d. bila je fabrika poljoprivrednih mašina koja se nalazila na Novom Beogradu, u bloku 64. Od 1955. do 2015. godine proizvedeno je ukupno 780 hiljada traktora. Rekord je ostvaren 1988. godine kada je proizvedeno 42.500 traktora i 35.000 priključnih mašina, a vrednost proizvodnje te rekordne godine je bio 600 miliona nemačkih maraka. Fabriku IMT u stečaju je kupio indijski gigant TAFE aprila 2018. godine. Prema procenama, 2014. godine od 900 radnika njih 500 odlazi na biro rada, a u avgustu 2015. u IMT-u je u potpunosti prestala proizvodnja dok preostalih 360 radnika odlazi na biro.

Kako je u izjavi za Tanjug rekao zamenik direktora kompanije Tafe Kamal Ahuđa, IMT će 2019. proizvesti oko 500 traktora u fabrici u Jarkovcu, a 2020. godine postrojenje će biti prošireno do približno 1.000 traktora: