Godišnji rad nestane za 20 minuta: Koliko košta miran san poljoprivrednika u Srbiji? FOTO

Sav trud vrednih seljaka postane bezvredan za samo 20 minuta. Jedini način da proizvođači spavaju mirno i ne gledaju u nebo moleći se Bogu da grada ne bude, jeste postavljanje protivgradne mreže nad zasadima.

Mnogi od ove namere odustaju jer smatraju da je postavljanje protivgradne mreže na njihovo imanje – luksuz koji sebi ne mogu da priušte! Da li je to zaista tako i koliko ova zaštita konkretno košta objasnio je Mile Radisavljević, vlasnik firme "ATP Irrigation".

"Cena po hektaru, ukoliko je parcela pravilna košta oko 15 – 16 hiljada evra. To podrazumeva najkvalitetniju mrežu i stubove. Naša preporuka je gde god za to ima mogućnosti da se postave drveni umesto betonskih stubova", kaže Radisavljević i dodaje kakkve karakteristike treba da ima najbolja protivgradna zaštita.

"Mreža treba biti sa što više kilolenglija, debljina niti ne sme biti manja od 0,32 milimetra jer to obezbeđuje da mreža zadrži veliku količinu leda", naglašava Radisavljević.

Iako nije jeftina, Radisavljević kaže, da protivgradna mreža kroz nekoliko godina samu sebe isplati.

"Garancija je od osam do deset godina, ali u praksi ona opstaje mnogo duže. Imajući u vidu kolike su štete od grada svake godine, postavljanje protivgradnih mreža se višetruko isplati", rekao je Mile.

Foto: Rina

Da miran san poljoprivrednika nema cenu, pokazuje i primer Živote Bajkića iz sela Vlaški do, koji je godinama bio u velikom minusu zbog štete koju mu je konstantno pričinjavao grad.

"Ubijao je svaki zasad. Pšenicu, kukuruz i jabuke. Retko smo šta mogli da zaradimo. Kad smo se odlučili da zasadimo borovnice, ulog je bio veliki i nismo smeli da rizikujemo, pa smo odmah postavili protivgradnu mrežu", priča Života i kaže da se vrlo brzo uverio da ta investicija nije bila pogrešna.

"Dan uoči početka berbe, grad je opustošio celo selo, međutim naši zasadi su ostali netaknuti i brali smo sledeće jutro kao da se ništa nije desilo", izjavio je Života.

Da bi se poljoprivrednicima olakšalo, država daje subvencije za postavljanje protivgradnih mreža.

"Shodno velikim štetatama koje naši građani trpe svake godine, oni imaju pravo da apliciraju za subvencije kako bi lakše kupili protivgradne mreže i tako obezbedili svoje zasade. Lokalna samouprava subvencioniše troškove do 50 procenata bez PDV, maksimalno do 500, 000 dinara. Svi proizvođači mogu da se prijave u kancelariji LER-a, a konkurs traje do utrošenih sredstava", rekao je za agenciju RINA Milan Lukić, član Gradskog veća u Čačku zadužen za poljoprivredu.

Foto: Rina