"Država da odreši kesu i pomogne poljoprivrednicima zbog nepogoda"

Stručnjak za poljoprivredu je rekao da je sada teško proceniti koliki je gubitak u poljoprivredi zbog poplava i grada jer je "taj postupak u Srbiji dosta spor", ali bi šteta mogla biti velika, što će uticati i na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Država mora da odreši kesu i pomogne ratarima da obnove setvu kukuruza jer još postoji mogućnost da setvom nekih sorti ranih hibrida sa vegetacijom od 100 dana stignu do zime za berbu", rekao je Prostran.

Pšenice će, kako je rekao, biti za domaće potrebe, ako do žetve ne bude novih nepogoda, a možda preostane i za izvoz jer je ove godine zasejana znatno veća površina pa će se gubitak zbog prolećne suše i setve posle optimalnih rokova, "ispeglati".

Istakao je da bi šteta bila upola manja samo da su kanali bili očišćeni i da su poljoprivrednici mogli višak vode da sprovedu u reke.

"Država mora uložiti značajna sredstva u sisteme za odvodnjavanje, nekada su postojala tri, Dunav-Tisa-Dinav, sistem Morava i Ibar- Lepenac, koji su se redovno održavali, a danas je dobar deo tih kanala zamuljen", rekao je Prostran i dodao da je u Vojvodini postojalo 22.000 kilometara kanala.

On je kazao da se određeni tereni moraju i pošumljavati da bi se sprečila klizišta, i dizati brane, kao i da ne sme da se dogodi da nečiji privatni interes spreči izgradnju odbrambenog bedema.

Ceh netipične godine, do marta izuzetno sušne, a od aprila previše kišne, platiće, prema njegovim rečima, proizvođači, potrošači, a uvoznici se raduju visokim cenama voća i povrća.

Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kazao je da se očekuje prosečan prinos pšenice do 4,2 tone po hektaru, što je za oko 10 odsto manje nego prošle godine, pri čemu bi za izvoz preteklo oko milion tona.